Odogovor je zbog evolucije.

Naši preci jeli su isključivo hladnu hranu prije nego što su pronašli način da zapale vatru, ali presne namirnice je mnogo teže svariti, nego tople. Gorile žvaću po cio dan, kako bi spremili hranu za varenje, pande žvaću namirnice i po 16 sati, a krave imaju čak četiri želuca kako bi svarile sve ono što unesu u organizam. 

Ipak, na svu sreću, razlikujemo se od životinja koje nisu sposobne da svoju hranu koju jedu termički obrade.

Prije dva miliona godina, praistorijski čovek zapalio je prvu vatru, a novo otkriće je na početku koristio kako bi se zagrijao, ali i kao oružje i odbranu od divljih životinja. Ubrzo je otkrio da na ovaj način može i da obradi namirnice koje su bile znatno ukusnije.

Nakon dva miliona godina evolucije, današnji čovek uglavnom ne može da jede isključivo sirovu i neobrađenu hranu, kao što to čine predatori, jer oni u odnosu na ljude, oni jednostavno imaju „snažniji i otporniji stomak”, a istovremeno i jači digestivni trakt. 

Kada podgrijemo neku namirnicu, automatski povećavamo kaloričnu vrijednost i nažalost smanjujemo broj nutritijenata, ali takođe dobijamo i mnoge benefite. Sudeći prema istraživanju sprovedenom na Harvardu,termičkom obradom ovsa, pšenice i krompira dobijamo čak 30 odsto više energije, a 78 odsto više proteina iz jaja. 

Određena moderna istraživanja pokazala su i da čak i šimpanze radije biraju kuvanu hranu, nego presnu. Termičkom obradom takođe se ubijaju i bakterije koje mogu biti kobne po ljudski život.

Nutricionistkinja Milka Raičević o tome koliko je isključivo sirova i hladna hrana zapravo dobra ili loša za nas razgovoru za Blic kazala je: 

- Da bi naš organizam prepoznao neku hranu kao zdravu, ona mora da bude na sobnoj temperaturi. Ako bismo unosili u svoj organizam hladnu hranu, osjetili bismo se tromije i naduto, zbog toga što proces varenja počinje u ustima, a kada je hrana mlaka ona sama povuče pljuvačku i omogući da namirinice budu lakše varljive. Kineska filozofija se temelji na balansu, pa tako isto neke namirnice jedu isključivo sirove, hladne, a druge tople - objasnila je Milka Raičević. 

Prema njenim riječima sirovo povrće mnogo duže varimo, a isto ono kada je termički obrađeno postaje lakše svarljivije. 

- Našem organizmu najviše prija hrana sobne temperature, uključujući i vodu i kada je kratko blanširana jer se na taj način zadržavaju vitamini i minerali. Ukoliko dodajete vještačke začine i satima kuvate neko jelo, onda svakako više neće biti zdravo - istakla je nutricionistkinja.