Ovaj komad će angažovati veliki dio ljudi koju su zaposleni u Gradskom pozorištu, što znači da ćemo napraviti predstavu sopstvenim snagama. U njoj igraju: Jelena Simić, Dejan Đonović, Katarina Krek, Julija Milačić, Pavle Ilić, Ivan Marvaljević, Goran Slavić, Davor Dragojević, Branko Ilić, Sejfo Sejferović i Dijana Dragojević – istakla je na konferenciji za novinare direktorica Gradskog pozorišta Ivana Mrvaljević. Ona je dodala da je muziku za predstavu komponovao Aleksandar Radunović Popaj.
Dramski komad „Pinokio“ dio je školske lektire, pa će se, kako je rečeno na današnjem (4. mart) susretu sa novinarima, njegovom postavkom na sceni dobiti mogućnost još tješnje saradnje Dramske scena za djecu i škola.
- Bilo je zanimljivo dramatizovati ovaj roman jer u regionu nije urađena njegova dramatizacija. Čini mi se da je ova priča, pogotovo na način na koji je rediteljka Snežana Trišić tumači, veoma važna za ovu sredinu – kazala je Mrvaljević.
Mogućnosti
Rediteljka Snežana Trišić je istakla da rad na komadu u početku nije bio lak jer je u pitanju jedan veliki dječji klasik i roman je koji nosi puno mogućnosti i tema.
- Svi se sećamo Diznijeve verzije koja je pojednostavljena jer je pravljena za decu i crtani film. Zajedno sa dramaturgom Jelenom Mijović upustila sam se u rad na romanu gde smo pronašli mnogo materijala i odabrali ono što nam je najinteresantnije. Odlučili smo da ispričamo neku našu priču u odnosu na Kolodijevog „Pinokia“ – kazala je Trišić.
Njihova verzija „Pinokia“ će biti, na neki način, savremena priča o Pinokiu i baviće se određenim problemima odrastanja u savremenom društvu – nekim fenomemima i problemima koje nas sve, a pogotovo djecu muče, i sa čime se ona srijeću kada treba da nauče i naprave sopstveni sistem vrijednosti.
- To nije samo priča o laganju i istini. Postoje određene ideje koje govore o tome kako da dete napravi sistem vrednosti u društvu u kome su i sistem i vrednosti poljuljane. U tom svetu u koji on izađe nije baš sve kako bi trebalo da funkcioniše. Čak i ona mesta koja znamo kao stubove kulture i društva, aplsoutno ne rade i funkcionišu dobro, a dete u svemu tome treba da se izgradi i, u ovom slučaju, da od lutka postane čovek. Poslužili smo se nekim sredstvima transponovanja klasične priče iz 19. veka u sadašnje vreme zadržavši kvalitete i priču romana – istakla je Trišić.
Izvort:(Pobjeda)
