On je istakao da je, bez obzira da li je istraživanje bilo u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu, svi su jedinstveni da je najveći problem veoma nizak nivo zaposlenosti i da ljudi u regionu smatraju da su veze i lični kontakti najvažniji za nalaženje posla,a da nije mnogo važan nivo znanja, sposobnost prilagođavanja, poznavanje jezika, prenosi Tanjug.

“Odskače još jedan podatak, žao mi je što moram da saopštim da je gotovo svaki drugi građanin rekao da je spreman da napusti svoju zemlju, da bi radio, našao posao, pogotovo mladi ljudi, koji osjećaju ozbiljan nedostatak perspektive”, naveo je Svilanović.

Taj podatak ocijenio je kao dramatičan i smatra da to je to upečatljivo raspoloženje rezultat nepovjerenja da će se u kratkom vremenskom periodu stvari promijeniti na bolje, te da, bez obzira što ljudi uočavaju da postoji napredak, on nije dovoljan za njihova očekivanja.

“Ljudi više nisu spremni da žrtvuju svojih narednih 10-15 godina života i to sada vidimo u istraživanju, da je polovina ljudi spremna da ode i da traži posao izvan svoje zemlje i regiona. Taj podatak nas je dosta uzdrmao”, kaže Svilanović.

Istraživanje “Balkanski barometar 2016” pokazuje i da se poslovni ljudi, menadžeri najvećih kompanija u regionu, prilikom zapošljavanja novih radnika, najčešće koriste ličnim kontaktima, kako se izjasnio 61 odsto ispitanika, svega 27 odsto menadžera nove radnike traži uz posredovanje službe za zapošljavanje, dok je 77 odsto menadžera navelo da nikada ne koristi posredovanje privatne službe za zapošljavanje.

Svilanović je istakao i da su građani u regionu jedinstveni i kada je riječ o drugom najvećem problemu,  a to je ukupno loša, ili relativno loša ekonomska situacija.

Prema njegovim riječima, nezaposlenost i siromaštvo široko su rasprostranjeni u regionu i zajedno sa njima, na skali negativnih, stoji i veoma nizak nivo povjerenja u institucije, vladu i državu i njihovu spremnost da se sa tim problemima izbore.

Treći najveći problem građana regiona je korupcija, a kako je rekao Svilanović, za razliku od prošlog istraživanja, postoji veliki skok percepcije da je korupcija problem - 47 odsto ljudi u regionu je reklo da im je to jedan od najvećih problema sa kojima se susreću, što je 15 odsto više nego prošle godine. 

“Ozbiljan skok, najveći u ovom istraživanju. Očigledno da je percepcija korupcije mnogo veća, nego što je bila prije svega godinu dana, sigurno da postoje dobi razlozi, ono što mogu da kažem je da su građani veoma zainteresovani da se država suprotstavi korupciji, ali su istovremeno skeptični da ima dobre volje, političke volje, da se vlade izbore sa korupcijom”, rekao je Svilanović.

Naglasio je da ovogodišnji Barometar pokazuje da je započeo oporavak ekonomija u regionu, ali je ocijenio da je potpuno jasno da još mnogo posla ima da se uradi, da bi moglo da se govori o održivom razvoju, a pogotovo da se “jaz naših ekonomija i onih koji su juče ušli u EU smanji, a kamoli između naših ekonomija i tzv. starih članica EU”.

Svilanović je naveo i da izvještaj Savjeta pokazuje da preovlađuje negativan odnos prema migrantima, te da je 47 odsto ljudi regiona imalo taj stav, 37 odsto neutralan, 11 odsto pozitivan. 

“Ovdje Srbija odskače sa značajano većim razumijevanjem za izbjegle, a to se objašnjava stalno ponavljanom pozitivnom porukom koja dolazi od vlade. Dakle, vrlo je važno kakve poruke dolaze od vlade, to i te kako utiče šta ljudi misle i kako definišu svoj odnos prema nekim problemima”, rekao je Svilanović.

Poslovna zajednica regiona, koja je drugi element istraživanja, za najveće svoje probleme navela je poreske stope, poreze, troškove finansiranja proizvodnje, poslovanja, troškove zaduživanja, kao i anti-tržišu praksa. 

Ukupna njihova ocjena, navodi Svilanović, jeste da i pravno i poslovno okruženje još uvijek predstavlja problem u poslovanju, a zanimljivo je da naši menadžeri konkurenciju iz inostranstva i regiona ne vide kao prijetnju svom biznisu. 

“Postoji dakle nivo optimizma i povjerenja u sebe lično i u kompaniju koju vode, što mislimo da je dobro.Takođe, rašireno je mišljenje da su njihovi, domaći proizvodi jednako dobri, ako ne i bolji od proizvoda iz regiona ili iz EU”, rekao je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.

Što se tiče pridruživanju EU, Svilanović kaže da je poslovna zajednica naklonjenija, još snažnije podržava proces pridruživanja od građana i očekuje da to donosi samo dobiti za njih kao građane i za preduzeća koja vode.

“Ono što je za nas u Savjetu veoma važno, to je da je veoma veoma visok stepen podrške regionalnoj saradnji, kako kod građana, tako i kod ljudi koji vode kompanije. Zaista vjeruju da unapređenje ličnih odnosa, rješavanje bilateralnih problema, ekonomsko povezivanje, samo dobro donosi i građanima i poslovnoj zajednici. To je za nas veliko ohrabrenje, jer je svrha Savjeta unapređenje regionalne saradnje”, istakao je Svilanović.

Istraživač i konsultant kompanije “GFK” Vladimir Gligorov rekao je da, kada se uporede očekivanja ljudi i poslovnih ljudi, vidi se nešto veći optimizam, ekonomije se blago oporavljaju u regionu, što se reflektuje i u očekivanjima, kao i da je vidljivo veliko nezadovoljstvo politikom, političkim stanjem, te da se država uglavnom vidi kao teret i prepreka.

Gligorov ističe kao veoma popularnu regionalnu integraciju, naročito slobodnu trgovinu, dok postoji pesimizam kada je riječ o EU integracijama. 

“Glavni problemi su na tržištu rada. Ako sumirate nalaze koji kažu da su u suštini veze i lični kontakti najvažniji za nalaženje posla i kada se pogleda pesimizam u odnosu na to šta politika može da učini, postoji velika nepovezanost između ekonomske i političke sfere. Ljudi ne očekuju ništa, kada je riječ o poboljšanju stanja na tržištu rada, od politike”, rekao je Gligorov.

Savjet za regionalnu saradnju drugu godinu izdaje istraživanje javnog mnjenja po standardima Eurobarometra - “Balkanski barometar 2016”, na prostoru koji nije obuhvaćen Eurobarometrom i to je jedan od načina na koji Savjet prati strategiju “Jugoistočna Evropa 2020”, koja je usvojena u Sarajevu 2013. godine

Istraživanje je radila kompanija “Gfk”, a u sedam zemalja regiona intervjuisano je 7.000 građana i 1.400 ljudi koji vode najveće kompanije u regionu.  

"Bregzit" bi značio zastoj regiona u prudruživanju EU 

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije za region bi značio priličan zastoj u pridruživanju, dok se ne redefiniše šta je EU, kakvi su odnosi, a tek zatim kakvi su odnosi prema zemljama kandidatima, izjavio je Svilanović.

"To je tema za one koje odlučuju o izlasku. Ono što se međutim događa i reflektuje na nas, to je da takva vrsta promjene definiše jednu drugačiju EU i otuda se stvarno otvara pitanje ko će i kako biti zainteresovan u tom trenutku u Briselu, Berlinu, Parizu, Amsterdamu, da se bavi nama i na koji način da se bavi nama", rekao je Svilanović Tanjugu.