U optužnici se navodi da je Gavrilović, koji je austrijski državljanin, iskoristio ratne okolnosti i otežan rad državnih tijela pri nabavci oružja i opreme za potrebe ratovanja, sa ciljem da sebi pribavi materijalnu korist, prenio je Tanjug pozivajući se Hinu.

To je navodno učinio kroz sticanje više kompanija u stečaju koje su  procijenjene na  68 miliona tadašnjih njemačkih maraka.

Gavrilović je  preuzeo obvezu plaćanja nešto više od 3,3 miliona maraka za te kompanije u roku od 90 dana, iako, po tvrdnji Uskoka, nije imao novca niti garaciju privatnom imovinom. 

Potom je, "znajući da jedna osoba od koje je prethodno tražio pomoć u pribavljanju novca za kupovinu" kompanija u stečaju na svom inostranom računu drži dva miliona maraka za potrebe odbrane Hrvatske od ratnog ministra finansija Joze Martinovića zatražio da toj osobi naloži da novac uplati u njegovu korist.

Martinović je to, po tvrdnjama tužilaštva, učinio početkom 1992. kako bi Gavriloviću omogućio sticanje značjne nepripadne materijalne dobiti.

Nakon što je vlasnik računa po nalogu ministra finansija na  Gavrilovićev račun u inostranstvu  uplatio dva miliona maraka,  Gavrilović je tim novcem kupio kompanije.

Tužilaštvo tvrdi da je na taj način, na štetu države koja je tada bila u ratu, stekao dobit od  7.8 miliona kuna.

Nakon pokretanje istrage krajem novembra 2014, Gavrilović je tvrdio da je riječ o "hajki države" i da je kupovina Mesne industrije Gavrilović u stečaju sprovedena zakonito.