Devetnaestogodišnji Ali Džak iz Pakistana, kako je ispričao za AA već mjesec dana nalazi se u Srbiji, do koje je stiga preko Irana, Turske i Bugarske, za 25 dana, koristeći kao prevozna sredstva ponekada voz, a nekada automobil, dok je najvećim dijelom svoj put prešao pješke, prenosi Anadolija.

Navodeći da želi da ode u Italiju, Džak je kazao da je ”Srbija lijepa zemlja, ali da želi da ode dalje“. 

”Spavam u parku, na klupi, dobijamo hranu tri puta na dan, odjeću, obuću“, rekao je Džak nakon što je na štandu Crvenog krsta preuzeo svoj doručak. 

Foto: Anadolija

Foraslan, takođe iz Pakistana, koji ima 31 godinu, u Srbiju je stigao prije 25 dana, a pješačeći je jedino prešao granicu. Dovde je došao sam, ali sada se udružio sa svojim zemljacima i onima koji dijele istu sudbinu sa njim u ovom trenutku, sa još njih dvadesetšestoricom. 

”Pokušao sam da pređem u Mađarsku, ali uhapsili su me na granici i vratili u Srbiju. Probao sam dva puta. Prešao sam dva puta, policija me je uhapsila, koristili su i sprej i vratili u Srbiju. Pokušaću možda opet za petnaestak dana, jer granica je zatvorena, to je problem. Sada moramo da pronađemo drugi način i neku šansu da odemo“, ispričao je Foraslan. 

Kako je dodao, želi da ode u Italiju, možda Francusku, a za zemlju u kojoj se trenutno nalazi ”zaglavljen“ rekao je da je dobra, da su ”ljudi dobri, policija takođe, ali da uslovi nisu baš najbolji“ te da spava u parku kada je lijepo vrijeme, a kada pada kiša onda na parkingu. 

Foto: Anadolija

Tridesetopetogodišnji Džar Muhamedžehani prije dva mjeseca je krenuo iz svoje domovine, Avganistana. Rizično je putovao autobusom, automobilom, većinu vremena bez vode i hrane. 

”Došao sam u Srbiju i sada pokušavamo da odemo u Mađarsku, pokušali smo da odemo, ali smo se vratili sa granice. Sedmi dan sam u Beogradu, bio sam jednom na granici, ali me je mađarska policija vratila. Ponekada su koristili sprej, bilo je loše, posebno za oči, nos i lice“, rekao je Muhamed. 

Dodajući u razgovoru za AA da u Beogradu i u Srbiji nema problema, rekao je da su ovde ”ljudi fini, daju im hranu i vodu, a i policija je takođe dobra“. 

”Uvijek sam u parku, ali dolaze ljudi koji hoće da nas povedu u kampove, gdje su bolji uslovi za život, ima kreveta, tuševa... Neki odlaze, ali ja nikada nisam išao u kamp. Pokušaću ponovo da odem iz Srbije, ali ukoliko ne bude moglo, vratićemo se ovdje, jer nemam drugog izbora“, kazao je Muhamed. 

Prekoputa parka pored autobske stanice u kojem migranti provode svoje dane i noći u glavnom gradu Srbije nalazi se Miksalište, privatni centar gdje je za njih obezbijeđena hrana, voda, odjeća, obuća, a ima i posebnih prostorija za djecu u kojima mogu da se igraju i zabave. 

Foto: Anadolija

Menadžer volontera Miksališta Albert Grain, došao je iz Velike Britanije u Beograd prošlog avgusta, kako bi pomogao izbjeglicama. U izjavi za Anadoliju rekao je da je situacija trenutno takva da se u gradu nalazi mnogo ljudi, a da njihov centar pokušava prvenstveno da pomogne porodicama. 

Navodeći da svakoga dana kroz centar prođe oko 300 ljudi, Grain je rekao da su mnogi od njih pokušavali da odu dalje u Evropsku uniju, ali zbog zatvorenosti granice sa Mađarskom, vratili su se. 

”Mnogi su otišli na granicu sa Mađarskom, ali su se se vratili. Mnogi su za sada prestali da pokušavaju, jer su vidjeli da je nemoguće. Imali su problema, bilo je veoma nasilno. Upoznao sam djecu, starije žene, čitave porodice koje su tučene od strane policije, kako bi ih natjerali da se vrate. Generalno, problemi u Srbiji koje imamo su nedostatak resursa i podrške, ali uopšteno govore Bugarska je loša, Srbija je dobra, Mađarska je loša. Ovde su mnogo bolje tretirani nego na drugim mjestima na Balkanu“, ispričao je Grain. 

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (CZA) kroz Srbiju je u prvih šest mjeseci ove godine prošlo više od 150 hiljada migranata, računajući i period dok je ”balkanska ruta“ bila otvorena, a do jula je azil zatražilo 4.551 lice, od toga 1.714 djece.