Vazdušna kampanja je bila zamišljena kao kratkotrajna operacija koja bi pomogla lolaknim snagama da nanesu trajni poraz džihadistima.

Međutim, posle više od 14.000 udara i potrošenih milijardi dolara, stiče se utisak da je akcija pokazala sve limite vođenja rata sa neba i da se njen kraj ne nazire.

"Mislim da nas čekaju višedecenijski napori", kaže Čarls Lister, saradnik na Institutu za Bliski istok za AFP a prenosi Tanjug.

Za ove dvije godine oslobođena je skoro polovina teroritorije koju je IS držala u Iraku, kao i 20 odsto njene površine u Siriji.

Kada je predsjednik Barak Obama pokrenuo udare u Iraku u avgustu 2014. godine, zvaničnici Bijele kuće su tvrdili da angažovanje američke vojske neće biti dugoročno.

Obama je obećao i da neće poslati kopnene snage u neki novi konflikt, insistirao je da će SAD pružiti podršku i vazdušne udare, a da u borbama na terenu treba da učestvuju lokalne snage, a ne Amerikanci.

Ipak, oko 6.500 pripadnika koalicionih snaga, uglavnom Amerikanaca učestvuje u borbi protiv Islamske države i to, većina njih u Iraku, ali neki i u Siriji, gdje u okviru specijalnih operacija sarađuju sa kurdskim i arapskim borcima

"Mi koji smo pratili razvoj Islamske države od 2010. do 2014. znali smo da će to biti veoma duga bitka, a ideja da američki vojnici neće učestvovati, bila je samo fantazija", rekao je Lister.

Iako SAD tvrde da u koaliciji učestvuje više od 60 zemalja, u stvarnosti cio teret nosi Amerika i nekoliko partnera.

Ubrzo nakon prvih udara u Iraku, koaliciona kampanja proširila se na Siriju, kasnije i na Avganistan, a prošle nedelje Pentagon je tiho započeo vazdušnu kampanju na Sirt, uporište iS u Libiji.

Ukupno, koalicija je za dvije godine izvela 14.301 udar u Iraku i Siriji i to 9.514 u Iraku i 4.787 u Siriji, navodi AFP dodajući da takve oparacije dnevno koštaju oko 11,9 miliona dolara, što znači da je dosad potrošeno oko osam milijardi.