„Čak je i ljudima iz srednje klase, kod kojih članovi domaćinstva izgube jedan ili dva posla, iznenada potrebna naša pomoć“, kaže portparol Crvenog krsta Hose Havijer Sančez Espinoza. Zbog sve većeg siromaštva međunarodni Crveni krst sada dijeli pomoć u vidu životnih namirnica u oko 20 zemalja Evropske unije. Od te pomoći, samo u Španiji zavisi oko tri miliona ljudi. Oni dobijaju ne samo pomoć u hrani, već i dodatak za kiriju ili vodu i struju.
Društvene posledice privredne krize uzburkale su duhove i u Evropskoj komisiji. Predsednik Žoze Manuel Barozo namjerava da to pitanje bude jedna od tema na proljećnom samitu Evropske unije. Po izvještaju Komisije, opasnost od trajnog siromaštva prijeti prije svega mladim ljudima, migrantima i samohranim roditeljima. „Protiv podjele društva moramo se boriti na svim nivoima. Za početak, uvođenjem zakonskog minimalca, koji može da garantuje egzistenciju“, kaže Kristof Butervege, politikolog i istraživač siromaštva.
Provalija između bogatih i siromašnih sve šira
Po podacima Evropske unije, u oko polovini država članica rizik od siromaštva je porastao od početka privredne krize 2008. godine. Posebno je teška situacija u Bugarskoj, gde je 2011. oko polovine stanovništva bilo u opasnosti od siromaštva ili društvene marginalizacije.
Apel Crvenog krsta ponovo ističe regionalne razlike unutar Evrope. U Njemačkoj, ta organizacija ne mora da djeli životne namirnice. U Grčkoj, po podacima organizacije za zaštitu ljudskih prava i raspodelu pomoći „Mediko internešnel“, mnogi građani više ne mogu da plaćaju zdravstveno osiguranje. „Ako su zemlje posebno siromašne i nemaju dovoljno novca na raspolaganju, tada humanitarne organizacije moraju da pomognu ljudima kojima je pomoć potrebna. To je nešto novo u Evropi“, objašnjava za DW Fredrik Barkenhamar, referent za štampu njemačkog Crvenog krsta.
U pojedinim zemljama Crveni krst je aktivan već odavno. Tu funkcionišu programi zasnovani na donacijama. „Siromaštvo polako prodire u srednji sloj društva. To je sigurno povezano sa politikom koja se vodi, u okviru koje se gornji sloj društva podržava, na primjer kroz poreske olakšice“, objašnjava Kristof Butervege. Zemlje istočne Evrope su u načelu teže pogođene, jer tamo ljudi uglavnom imaju manje ušteđevine i sistemi socijalne zaštite su slabiji nego u srednjoj i istočnoj Evropi.
Španija – gubitnik u krizi
U Španiji je Crveni krst protekle godine tražio donacije za ugrožene ljude unutar te zemlje, a ne za one koji žive u zemljama u razvoju. Postoji i kampanja da se pomogne sugrađanima koji najviše pate zbog visoke nezaposlenost. Akcija pod motom „Sada je dosta“, ima za cilj da u naredne dvije godine skupi 30 miliona evra za oko 300.000 ugroženih ljudi u Španiji. Novac se skuplja u svim krajevima zemlje. „To je samo kap na vrelom kamenu“, žali se istraživač siromaštva Kristof Butervege: „Možda tako i možemo da pomognemo nekim ljudima, ali to nije rešenje problema. Da bi smo ga rešili, moramo da stvorimo drugačiju poresku i socijalnu politiku.“
(Izvor:DW)
