OTVARANjE novog hotela “Falkenštajner Beograd” u Bulevaru Mihajla Pupina na Novom Beogradu, dovelo je u prijestonicu, po sumornom kišnom danu, uz mnoge ugledne goste i poznatog arhitektu Borisa Podreku, autora ovog atraktivnog zdanja. Ovaj rođeni Beograđanin, odrastao u Trstu, na studije je svojevremeno otišao u Beč, ali do arhitekture dolazi tek preko studija vajarstva kod čuvenog Votrube. U mladosti profesionalni fudbaler, danas se žali na prelome koje je tada zaradio, ali ne krije zadovoljstvo što je konačno - u 72. godini ostavio autorski trag u rodnom gradu.
Boris Podreka trenutno radi na osam velikih projekata u osam evropskih zemalja. Upravo je završio Muzej porcelana u Francuskoj, a na konkursu za kompleks od tri i po hektara u Bolcanu “potukao” je i Zahu Hadid i Libeskinda!
* Osim što ste bezmalo poklonili Beogradu projekat za Muzej nauke i tehnike, ovo vam je prvo zdanje u rodnom gradu?
- Ne znam šta se događa sa Muzejom, na izvjestan način sam povrijeđen, jer u vezi s tim projektom niko odavde sa mnom ne komunicira. Znam da nema novaca, ali muk koji je uslijedio nije logičan.
* Hotel i poslovna zgrada “Falkenštajner” koje ste projektovali potpuno se razlikuju?
* Koliko ste bili angažovani oko ovog posla?
- Projektovanje je trajalo oko godinu i po dana, a hotel i poslovni objekat su zidale ovdašnje firme. Ali s njima nisam bio zadovoljan, teško je s njima raditi. Najprije se dogovorite s jednom firmom oko određenih poslova, a onda se ispostavi da neki političar zida nešto na Zlatiboru, pa onaj ko je najbolji odlazi na Zlatibor, a mi moramo da se snalazimo. Sve je neorganizovano. A, nekad su ovdje postojale velike, moćne firme koje su odlično radile, držale se dogovorenog. Šteta...
- To je, zapravo dualizam koji ja prepoznajem kao karakteristiku Beograda. On ima i Savu i Dunav. Stari dio
grada i Novi Beograd, haos i red... Tako je poslovna zgrada viša, dostojanstvenija, strožija, poput izbrijanog elegantnog gospodina, a hotel je niži i sa fasadom oživljenom prozorima je poput koketne erotizovane dame.
* Kakav je vaš odnos sa investitorima?
- Dijalektičan. Mi se volimo i mrzimo. Investitor zahtijeva određen broj kvadrata, ako je u pitanju hotel sa četiri ili pet zvjezdica, ostalo je meni prepušteno. Kompromis je, naravno, nužan. I brak je kompromis. Ali sve ima svoju mjeru - mora biti podnošljiv i etičan. Ne prihvatam svaku narudžbinu i moglo bi se reći da onoliko koliko prihvatim, toliko i odbijem.
* U enterijeru hotela primjećuje se i svedena vrsta ornamenta,elegantna, nenametljiva?
- Riječ je o novom otkriću ornamenta u arhitekturi. Ornament se više ne tumači u duhu Losove teorije da je to nešto što čovjeka zabavlja, ali predstavlja svojevrstan brend koji stiže sa Istoka i treba da dočara.
* Prošlo je vrijeme minimalizma?
- Ne podnosim te stilske odrednice. Ako neko kaže da Podreka ima stil, ja kažem - Podreka nema stil! Meni je važna mentalna estetika. Radim kontekstualno. Govorim sedam jezika, nemam jednu mamu - imam ih sedam. Moj horizont je širi, nije nacionalan. Drugačije ću raditi i radim u Pragu, drugačije u Beču, drugačije u Veneciji. Razlikujem mirise gradova, njihovu aromu, poznajem njihove pisce, duh mjesta...
Ne volim stil i moja poetika je poetika različitosti. Ja nikad nijesam kao Libeskin ili Zaha Hadid u prvom planu. Ja sam uvijek iza i mene u raznim gradovima otkrivaju dobri poznavaoci arhitekture. Moderni sam arhitekta koji iz određenog ambijenta “isisa” istorijsku priču, ljude... Kad gradim, ja pišem roman!
(Izvor:Večernje novosti)
