U ispitivanjima pred izbore najbolje se kotirao aktuelni premijer Mark Rute sa svojom strankom desnice VVD, dok ga u stopu prati Partija za slobodu krajnjeg desničara Gerta Vildersa.

Rute koji je već dva puta bio premijer, građanima je poručio da prave izbor između njega sigurnog staratelja nacije na putu ekonomskog jačanja zemlje i Vildersa, anti-islamističkog radikala koji ukoliko bi stupio na funkciju ne bi bio spreman da donese teške odluke.

U središtu pažnje je ekstremno desničarski populista, evroskeptik i protivnik islama Gert Vilders koji je dugo vodio u anketama. 

Ipak, i s pobjedom Vildersove Partije za slobodu (PVV), male su šanse da on učestvuje u vladi pošto je neomiljen kod drugih stranaka. PVV, prema anketama, gubi podršku u poslednje vrijeme, ali je i dalje je vrlo blizu liberalne Narodne partije za slobodu i demokratiju premijera Marka Rutea.

Većinu od 150 poslanika teško da može da osvoji neka partija pošto ankete nijednoj stranci ne daju preko 20 odsto, pa bi vladajuću većinu moglo da čini i pet partija.

Komentatori iz inostranstva pažljivo prate holandske izbore kao mogući indikator da li se dalje šitri talas populizma na kojem su Britanci glasali za Bregzit a Amerikanci izabrali Donalda Trampa za predsjednika. U Evropskoj uniji se ove godine održava još dvoje važnih izbora krajem aprila prvi krug predsjedničkih izbora u Francuskoj, a u septembru parlamentarni izbori u Njemačkoj.

Mada se i u Holandiji spekulisalo o mogućem izlasku iz EU, među Holanđanima je posle referenduma u Velikoj Britaniji pala podrška za izlazak iz Unije i čak je Vildersova partija smanjila retoriku protiv Brisela dok se fokusirala na pitanje migracija i kulture. 

Vilders se zalaže za zatvaranje granica za imigrante iz muslimanski zemalja, zatvaranje džamija i zabranu Kurana. Mada će Vilders teško igrati neku ulogu u vladi, dio njegove platforme su prihvatile i druge partije kako bi privukle njegove glasače.

Očekuje se da će Ruteova VVD imati manje poslanika u novom sazivu, dok bi više poslanika mogli dobiti Vildersovi populisti, kao i desničarski Hrišćansko demokratski apel, ali i liberalne demorkate D66 i ljevičarska Zelena partija.

Beta