U prolećnoj prognozi Evropska komisija sada predviđa da će rast u 19 zemalja evrozone 2017. godine biti 1,7 odsto, a 2018. da će rast iznositi 1,8 odsto, poslije rasta od 1,8 odsto 2016. godine. U prognozi u februaru Evropska komisija predvidela je rast od 1,6 odsto za 2017. i isto kao sad 1,8 odsto za 2018. za zemlje koje koriste jedinstvenu evropsku valutu.

Rast u svih 28 zemalja članica EU ostaće konstantan na 1,9 za obije godine, prenosi Beta.

U saopštenjuje Evropske komisije se ipak navodi da neizvjesnost oko ekonomskih perspektiva ostaje visoka.

Među faktorima rizika Brisel navodi "američku politiku vezanu za ekonomska i politička pitanja", zatim "geopolitičke tenzije", kineski program ekonomskog prilagođanvanja kao i zdravlje evropskog bankarskog sektora.

"Budući pregovori sa Velikom Britanijom o izlasku te zemlje iz Evropske unije" takodje su dio neizvjesnosti koje EU navodi.

Komesar za ekonomiju Pijer Moskovisi pozdravio je činjenicu da je Evropa ušla u petu godinu rasta i da "velika nesigurnost koja je obilježila poslednjih 12 mjeseci možda počinje da popušta".

On je istovremeno upozorio da je "u evro zoni oporavak u zapošljavanju i investicijama neujednačen".

"Rješavanje razloga ovih odstupanja je ključni izazov kome se moramo posvetiti u predstojećim mjesecima i godinama", rekao je Moskovisi.

Komisija je revidirala naniže prognozu rasta za Grčku za 2017. i 2018. zbog "loših ekonomskih pokazatelja" krajem 2016. i neizvjesnosti oko evropskog plana pomoći Grčkoj. 

U svojoj prolećnoj prognozi Evropska komisija predviđa rast grčke privrede od 2,1 odsto 2017. i 2,5 odsto 2018,  a u februaru je predvidjela rast od 2,7 odsto za 2017. i 3,1 odsto 2018. godine.

U Britaniji, predviđa se da će rast usporiti, inflacija porasti, a investicije stagnirati, jer će kompanije ostati nesigurne po pitanju budućnosti nakon izlaska Britanije iz EU u martu 2019. godine.