Eksperiment je bio uspješan. Naučnici su dobili potrebne podatke o boravku životinja u kosmosu, a psi su se vratili nepovrijeđeni i osjećali su se dobro. Belka i Strelka su tako postale prvi Zemljani koji su se živi vratili iz svemira, piše Sputnjik.

Evo nekoliko ključnih činjenica o ovom značajnom događaju za rusku i svjetsku kosmonautiku.

Belka i Strelka su bile treća pseća ekipa koja je poslana u Zemljinu orbitu. Kosmički pionir bila je Lajka, koja je prva 1957. godine poletjela u svemir, ali je, nažalost, poslije četiri kruga oko Zemlje, uginula zbog povišene temperature u kapsuli.

Još jedna pseća ekipa, Čajka i Lisička, izgubile su život 28. jula 1960. godine. U devetnaestoj sekundi lansiranja, bočni blok rakete se odvojio, nakon čega je pao i eksplodirao. Belka i Strelka su bile njihovi dubleri. Cilj eksperimenta je bio da se izvrši cjelodnevni let, i da se nakon njega psi vrate bezbjedno na Zemlju. Za svaki slučaj, životinje su pripremljene za osmodnevni let.

Belka i Strelka/ foto: Sputnjik

Sa kosmodroma Bajkonur „Sputnjik 5“ je 19. avgusta 1960. godine, u 11 sati i 44 minuta po moskovskom vremenu, lansiran u orbitu.  

Pripremom za lansiranje rukovodio je lično Sergej Pavlovič Koroljev. Pored Belke i Strelke, u kapsuli je bilo 12 miševa, insekti, biljke, gljive, sjemenje kukuruza, pšenice, graška, luka i neki mikrobi. Van kapsule je smješteno 28 laboratorijskih miševa i dva bijela pacova.

Brod sa psećom posadom napravio je tačno 17 krugova oko Zemlje. Strelka se ponašala uobičajeno, dok je Belka, nakon četiri kruga, postala izuzetno nemirna i pokušavala da se oslobodi pojaseva kojim je bila vezana, što je ukazivalo na promjene u njenom raspoloženju. Analize obavljene nakon leta pokazale su da nikakvi psihički i fizički problemi kod pasa nisu uočeni. Upravo je Belkino ponašanje dovelo do odluke da na sledeći let bude upućen brod u kome će biti čovjek. Znamo dobro i ko je to bio.

Letovi Belke i Strelke i mnogih drugih pasa obavljeni su zahvaljujući ruskom i sovjetskom fiziologu i dobitniku Nobelove nagrade Ivanu Petroviču Pavlovu (1849–1936), koji je upravo pse koristio u svojim eksperimentima. Kao rezultat toga, SSSR je imao bogato iskustvo rada sa psima, idealnim kandidatima za kosmonaute u odnosu na majmune koje su koristile SAD i imale velike probleme sa njihovim nemirnim ponašanjem. 

Upravo je ovo putovanje Belke i Strelke omogućilo da se dođe do zaključka o sposobnosti da ljudi izdrže orbitalni let oko Zemlje. U toku ljeta dobijeni su jedinstveni naučni podaci o uticaju kosmičkih letačkih faktora na fiziološke, biohemijske, genetske i citološke sisteme životinja i biljaka.  

Poslije leta, legendarni psi su živjeli u „Institutu za vazduhoplovstvo i svemirsku medicinu“, odakle su ih vodili da ih pokažu djeci u vrtićima, školama i sirotištima.

Nekoliko mjeseci kasnije, Strelka je donijela na svijet šest apsolutno zdravih štenaca. Jedno od njih, ženkicu sa imenom Pušinka, Nikita Hruščov je poklonio supruzi i ćerci predsjednika SAD Džona Kenedija — Žaklini i Kerolajn.

Belka i Strelka su doživjele duboku starost i uginule prirodnom smrću.

Njihova preparirana tijela nalaze se danas u Memorijalnom muzeju astronautike u Moskvi.