Generalni sekretar Savjeta Goran Svilanović rekao je da nezaposlenost ostaje glavna briga naših građana, iako više većih ekonomija u regionu pokazuje znake ekonomskog oporavka.

"Zabrinjavajuće je da je, po rezultatima Barometa, sve veća strepnja zbog korupcije. U Barometru od 2015. godine 15% ispitanika ocijenilo je korupciju kao jedan od glavnih problema regiona, dok je već godinu dana kasnije ova brojka porasla na 27%. Ove godine 32% ispitanika navelo je korupciju kao najveći problem,“ rekao je Svilanović.  

„Povećanje ekonomskog rasta u privredama u regionu sa sobom je donijelo optimističniji pogled na budućnost, koji sada treba pratiti odlučnim aktivnostima vlada. Iako nije novost da je pred regionom mnogo posla, nadamo se da će nalazi Balkanskog barometra pomoći u utvrđivanju podsticajnih programa za dalji rast u regionu, naročito imajući u vidu sprovođenje višegodišnjeg plana aktivnosti Regionalnog ekonomskog prostora, koji je pripremio Savjet za regionalnu saradnju, a odobrili lideri iz regiona, ovog ljeta u Trstu,“ dodao je Svilanović. 

Uprkos iskazanoj podršci evropskoj integraciji, skepticizam u pogledu kratkoročnih i srednjoročnih izgleda regiona za pridruživanje je i dalje široko rasprostranjen, sa 23% ispitanika koji su rekli da vjeruju da do članstva u EU nikada neće doći, pokazuje Barometar.

Maciej Popovski, zamjenik generalnog direktora za evropsku politiku susjedstva i pregovore o proširenju ponovio je spremnost Evropske unije da nastavi da podržava proces proširenja, što je predsjednik Evropske Komisije Žan Klod Junker jasno i nedvosmisleno poručio Zapadnom Balkanu.    

“Uvijek je dobro provjeriti situaciju na terenu i čuti mišljenja građana i poslovne zajednice u regionu. Svjedoci smo da su pozitivna dešavanja otvorila prostor za optimizam. Samit u Trstu je bio još jedan stimulans tom okruženju, jer je omogućio da predstavnici Evropske unije i regiona rade zajedno, a rezultirao je dogovorima o Regionalom ekonomskom prostoru i transportu“, rekao je Popovski.

Predstavljajući glavne nalaze stavova, iskustava, težnji, viđenja i očekivanja ekonomija Zapadnog Balkana, Vladimir Gligorov, stručni konsultant kompanije GfK i istraživač na Institutu za međunarodne ekonomske studije u Beču, naglasio je da se privrednici i dalje bore sa onim što vide kao složeno oporezivanje i nepovoljan poslovni ambijent uz nepredvidiv pravni sistem. 

„62% poslovnih ljudi u regionu vide pokretanje vlastitog posla u mjestu u kome žive kao veoma teško ili teško. Više od polovine njih, odnosno 51%, vjeruje da bi poboljšanje putne infrastukture  imalo najpozitivniji uticaj na njihovo poslovanje. Iako se 56% ispitanika slaže da vlasti uzimaju u obzir njihove potrebe, mada samo u ograničenoj mjeri, pozitivno je što se bilježi smanjenje broja ispitanika koji smatraju da ih vlasti ignorišu (pad sa 38% iz 2015. godine na 30%),“ rekao je Gligorov. 

Predstavljanje Balkanskog barometra 2017. organizovao je Savjet za regionalnu saradnju u saradnji sa Centrom za evropske politike (EPC), nezavisnom ekspertskom organizacijom. Među učesnicima panel diskusije o Balkanskom barometru 2017. bili su i Vedran Džihić, jedan od direktora Centra za napredne studije Jugoistočne Evrope i predavač na Institutu za političke nauke Univerziteta u Beču, Nikica Mojsoska - Blaževska, dekanica Fakulteta za poslovnu ekonomiju i menadžment u Skoplju, Jesper Jonson iz OECD SIGMA, Mark Vasić, viši menadžer za međunarodna regulatorna pitanja u Deutsche Telekomu, Davor Dubravica, predsjedavajući Regionalne inicijative za borbu protiv korupcije (RAI), i Orhan Usein, vođa tima projekta Savjeta za regionalnu saradnju „Integracija Roma 2020“, dok je diskusiju moderirala Korina Stratulat iz Centra za evropske politike.

Balkanski barometar (BB) je godišnje istraživanje mišljenja koje je naručio Savjet za regionalnu saradnju a sprovela GfK u sklopu kog se prikupljaju i analiziraju informacije građana i privrednika iz regiona na različite teme kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija, itd. Trećim izdanjem bilo je obuhvaćeno 8000 građana i 1600 preduzeća.