Albanija, zemlja-članica NATO i kandidat za prijem u Evropsku uniju, primjer je države u kojoj se zacementirala kultura nekažnjivosti političara, primjer države korumpiranog pravosuđa.

U Indeksu ekonomskih sloboda za 2017. koji sastavljaju fondacija Heritejdž i list „Vol strit džernal", albansko pravosuđe opisano je kao „neefikasno i osjetljivo na političko miješanje i korupciju".

Reforma pravosuđa koja je u toku, Albaniji bi trebalo da omogući da u 2018. konačno započne pregovore o članstvu sa Evropskom unijom. Motor te reforme trebalo bi da bude kontrola – svojevrsno „skeniranje" više od 1.000 sudija i tužilaca, i odstranjivanje iz sistema onih koji svoje skromne plate nadopunjuju novcem koji dobijaju od trgovaca drogom, odnosno od organizovanog kriminala. Ta kontrola trebalo bi da počne uskoro i nju će nadgledati stručnjaci iz Evropske unije i SAD.

Ambasador SAD: Uhapsite krupne ribe

Radikalne pomene u Albaniji nagovijestili su i nedavni događaji: protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova Saimira Tahirija pokrenuta je istraga zbog povezanosti s trgovcima drogom i optužbi za korupciju, a direktor obavještajne službe Višo Ajazi podnio je ovih dana ostavku zbog toga što je propustio da obavijesti vladu o aktivnostima narko-bandi.

Istražioci ispituju eventualnu povezanost bivšeg ministra sa Moisijem i Florijanom Habilaj, dvojicom braće koje su italijanski policajci nedavno uhapsili pod optužbom za krijumčarenje kanabisa iz Albanije u Italiju. Bivši ministar negira krivicu: „Ja sam nevin, optužnica je politički motivisana. Učiniću sve da se utvrdi istina i boriću se za svoja prava pred sudom i pred građanima Albanije", rekao je Tahiri za DW.

I istražioci koji rade na slučaju Tahiri nalaze se među onih hiljadu sudija i tužilaca koji će proći proces „skeniranja" i nije sigurno da će oni taj test i proći. Sigurno je međutim to da su oni dio postojećih pravosudnih struktura, sklonih da „zatvore slučaj" kada se radi o korupciji visokih političara.

Proces protiv Tahirija

Najava poboljšanja situacije stiže nakon što su što su EU i SAD signalizirale da bi Albanija, ukoliko želi da započne pregovore, morala najprije da počne da hapsi bosove organizovanog kriminala. Američki ambasador u Tirani Donald Lu nedavno je poručio sudijama: „Sve dok krupne ribe ne budu uhapšene, procesuirane i dok ne budu završile u zatvoru, sudije će biti podmitljive, a vladini zvaničnici korpumpirani".

Velika farma kanabisa

Albanija je trenutno najveći proizvođač kanabisa na otvorenom u Evropi i to je veoma unosan biznis za kriminalne bande.

Arbena Mečaj, ekspert i nezavisni analitičar iz Tirane za DW navodi:

„Ta ilegalna aktivnost doživjela je svoj procvat u periodu od 2007. do 2013. u selu Lazarat na jugu Albanije, inače kraju koji je uporište Demokratske stranke. Selo Lazarat je postalo 'Velika farma' kanabisa u kojoj se godišnje proizvodilo 700 do 900 tona marihuane i koja je izvožena širom Evrope i tako donosila prihod veći od 450 miliona eura. Bio je to nedodirljivi bastion kriminala, van dometa zakona zbog veza sa političarima i policijom".

Kada je 2013. na vlast došla socijalistička vlada, okončanje proizvodnje droge u Lazaratu postao je jedan od njenih prioriteta. Nakon petodnevne policijske akcije u ljeto 2014. godine, Lazarat je izbrisan sa albanske mape proizvođača droge. Ali uzgoj kanabisa preselio se u druge regione, i proizvodnja je prošle godine ponovo značajno porasla.

Racija u Lazaratu

Rebani Jaupi, zamjenik generalnog direktora Državne policije, za DW kaže:

„U 2016. širom Albanije kanabisom je posijano 213,4 hektara. Policija je uništila dva i po miliona stabljika, protiv 1.198 proizvođača marihuane podnijete su krivične prijave, a protiv njih 1.572 pokrenuta je istraga".

Situacija na terenu značajno se poboljšala u periodu januar-oktobar 2017.

„U tom periodu uništeno je 39.000 plantaža, zaplijenjeno 69 tona kanabisa,rastureno 60 kriminalnih grupa. Protiv 274 kriminalaca pokrenut je krivični postupak, a jedan policajac je uhapšen", kaže Jaupi.

Ipak, Albanija i dalje ostaje na vrhu liste zemalja proizvođača kanabisa u Evropi. U 2016. nijedan veliki trgovac drogom nije ni uhapšen, niti krivično gonjen.

Izvor:dw.de