Demokratija, vladavina prava i druge odlike "evropejstva" ne mogu trajno prodrijeti u osiromašeni region, smatraju analitičari Njemačkog instituta za međunarodne i bezbjednosne poslove, piše Beta.

Evropska komisija će 6. februara objelodaniti novu strategiju proširenja EU, a s obzirom na to da su odnosi sa Turskom znatno pogoršani, jedino zemlje Zapadnog Balkana ostaju kandidati za članstvo u EU. 

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbjednost Federika Mogerini izjavila je da je namjera Evropske komisije da obezbijedi da zemlje Zapadnog Balkana budu na "nepovratnom" putu ka članstvu u EU prije kraja njenog mandata 2019. 

Nastojeći da odgovore na pitanje zašto je regionu potrebna brza socio-ekonomska konvergencija sa EU, analitičari Njemačkog instituta Mateo Bonomi i Dušan Reljić u analizi "EU i Zapadni Balkan: Tako blizu a još tako daleko" ukazali su na korake koje EU može da preduzme u regionu i koji će biti na obostranu korist i neće, s obzirom na veličinu regiona, imati neke veće efekte na članice EU. 

Kako podsjećaju analitičari, prosječan ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana, čak i uz najoptimističnije prognoze, kreće se oko tri odsto, što je nedovoljno da ubrza proces sustizanja i konvergencije sa EU. 

Nedavne procjene Svjetske banke pokazuju da će uz sadašnje stope rasta proći šest decenija dok prosječan prihod po stanovniku Zapadnog Balkana dostigne nivo prosjeka Evropske unije. 

Uz brži ekonomski rast od pet-šest odsto konvergencija bi mogla da bude postignuta krajem tridesetih godina a to znači da bi do tada veliki dio populacije regiona proveo pola vijeka u siromaštvu i nesigurnim socio-ekonomskim uslovima. 

Poslije više od 15 godina eksperimentisanja sa neoliberalnim ekonomskim receptima, čini se da bi jačanje ekonomske uprave na Zapadnom Balkanu bio jedan od ključnih faktora ubrzanja ekonomskog rasta i razvoja. 

Kako navode analitičari, infrastrukturne projekte treba dopuniti dodatnim ulaganjima u zdravstvo, socijalne usluge, obrazovanje i istraživanja i razvoj, što zauzvrat može da ubrza razvoj "pametnije" i više na znanju zasnovane ekonomije, uz bolji pristup resursima za mala i srednja preduzeća. 

Jugoistočna Evropa okružena je članicama EU i NATO i sva politička rješenja u regionu u poslednje tri decenije organizovana su i u nekoj mjeri upravljana od strane EU i zapadnih saveznika. Zato napredak regionu može da ponudi jedino priznanje evropskih prijestonica da je Balkan ono što zaista jeste - integralni dio jezgra Evrope i evropski projekat integracije. 

Konkretno, EU bi trebalo da za zemlje Zapadnog Balkana mobiliše sredstva proporcionalna nivou njihove tržišne integracije pri čemu bi EU trebalo da razmotri otvaranje strukturnih fondova i prije prijema u blok ili obezbjeđenje sličnih fondova kroz regionalne projekte. 

To bi takođe bilo od koristi za zemlje EU koje okružuju Zapadni Balkan, pri čemu se prvenstveno misli na infrastrukturu, transport, energetiku i zaštitu životne sredine, istakli su Bonomi i Reljić. 

Korak u dobrom pravcu bilo bi i proširenje upotrebe mehanizma stabilnosti na region, s obzirom na to da su lokalne banke u većini u vlasništvu banaka iz EU. 

Analitičari Njemačkog instituta savjetuju i uključivanje Zapadnog Balkana u digitalno tržište EU i besplatan roming zarad unapređenja poslovnih kontakata i drugih prekograničnih inicijativa, kao i proširenje saradnje u obrazovanju, istraživanjima i inovacijama (programi EU Horizont 2020 i Erazmus) sa fokusom na razvojne potrebe regiona. 

EU treba i da omogući snažniju integraciju tržišta rada Zapadnog Balkana kako bi stimulisala kretanje radnika i povratak ekonomskih migranata, kao i da ispita mogućnosti da se Zapadni Balkan uključi u politike i akcije EU u oblastima pravosuđa i unutrašnjih poslova. 

Takve mjere imale bi, s obzirom na to da je populacija balkanskih zemalja mala (3,6 odsto populacije EU), ograničen efekat na članice EU ali bi mnogo značile za vraćanje kredibiliteta politika EU u regionu, uvjereni su Bonomi i Reljić. 

U ekonomskom interesu EU je da učini da region bude privlačniji za trgovinu i investicije i da se povežu transportne, energetske i digitalne mreže u cijeloj jugoistočnoj Evropi. To će doprinijeti i ublažavanju pritiska migracije. 

Očigledan je i potencijalni politički dobitak. Naime, unapređenje bezbjednosti u jugoistočnoj Evropi biće dobro za poziciju Evrope u novoj eri geopolitike kada se Kina, Rusija, Turska i neke islamske zemlje takođe bore za uticaj u regionu. 

Zato sledeći institucionalni ciklus EU, koji počinje 2019. izborima za novi Evropski parlament i novu Komisiju i usvajanjem novog budžeta EU, treba da donese i reformisanu politiku proširenja EU, zaključili su Bonomi i Reljić.