Patike i drveni štap – to je sve što je potrebno za iskusnog zmijolovca. Drago Lečić može da krene u hvatanje poskoka i šarki. Tu je i flaša, kao obavezan dio opreme.
„Kad je vidim, pritisnem je štapom blizu glave da me ne ujede, zatim je uhvatim oko glave, dignem i stavim u flašu koju okačim oko vrata i nastavljam dalje“, objašnjava Drago Lečić za RTS.
Navodi da ima dana kada u toku dana ulovi i do deset poskoka ali da ima dana kada ne ulovi ništa.
Iako je bilo godina kada ih je i u februaru hvatao, hladno vrijeme ipak ih je zadržalo u zemlji. Prvu je ulovio u šestom razredu.
„U Ljubinju se nalazila zadruga gdje se vršio otkup i gdje su dolazili posebni sanduci sa po 200 komada koji su mogli da idu poštom. Pliva, Zagreb i Torlak, su otkupljivali poskoke, ne manje od 40 centimetara“, priča Lečić.
Tako je zaradio za školske knjige sebi i bratu.
„Znam da sam za pola sata ulovio najviše osam poskoka, svi su bili u dužini od pet do šest centimetara“, objašnjava Lečić i dodaje da ih najviše ima na proljeće.
Iako je uhvatio na hiljade zmija, ujela ga je samo jedna.
Kažu da koga zmije ujede, i guštera se boji. Ali to izgleda ne važi za Draga Lečića. Iako ga je zmija ujela, on i dalje hvata poskoke po hercegovačkim brdima, piše RTS.
Komentari