Već danima voda u Podgorici, Bijelom Polju i Beranama nije za piće. Negdje javljaju da je prije upotrebe treba prokuvati a negdje opet ni “ključ” ne pomaže. Pala kiša, zamutila izvorišta i dok se ne razbistri preostaje Vam ona flaširana. I tako, flašu po flašu…

Šta se to dogodilo pa svaka obilnija kiša ukida snabdjevanje pitkom vodom polovine Crne Gore izgleda da nikog ne zanima. Jer i prije su kiše padale ali se to nije odražavalo na kvalitet vode koju su svojim kupcima isporučivali lokalni vodovodi. Ako su izvori na istom mjestu, ako kiše padaju kao i prije, šta je to onda što “muti” našu  vodu. O tom nas ne obavještavaju, samo jave da se sa česme više voda ne može piti, dok ne jave drugačije.

Sumnjati da svaki prosječan građanin pije ona dva litra vode što nam se preporučuju ali neka popije polovinu. Za četvoročlanu porodicu to je ona standarna boca od pet litara dnevno. Ona košta euro a reći ćete, to nije puno. Ali se sjetite da je i država uvodila onaj čuveni porez euro po euro. Ali neka bude da nije skupo, pored onog računa za vodu koji će Vam svakako doći.

Jer, dok uz svaku kišu mi gatamo da li će voda moći da se pije ili ne Evropska Unija uvodi pravila o kontroli kvaliteta vode, zbog mogućih novih opasnosti po zdravlje i radi smanjenja količine plastičnog otpada, podstičući građane da se odreknu korišćenja flaširane vode. U saopštenju Evropske komisije se navodi da će novi propisi obavezati 27 članica EU da unaprijede pristup pijaćoj vodi i bolje informišu građane o kvalitetu vode – flaširane ili iz vodovoda.

A u Crnoj Gori umjesto da napredujemo mi se vraćamo decenijama unazad. Jer bilo je vremena kada su kiše padale po Crnoj Gori a snabdjevanje vodom bilo uredno. Toliko uredno da nismo ni znali da nekom može pasti na pamet da pijaću vodu pakuje u flaše i da nam je prodaje. Ali su to bila druga vremena.

I dok se Evropska komisija nada da će njen potez ojačati povjerenje građana u vodu sa česme i odvratiti ih od korišćenja flaširane vode, Crna Gora izgleda sve radi da mi zavolimo vodu iz flaše i zaboravimo “česmovaču”. Pri  tom i  bogati Evropljani navode da je voda iz česme jeftinija od one flaširane. A plastične boce koje ostaju za nama kada se izvorišta lokalnih vodovoda zamute, posebna su priča, ali mi o tom još ne razmišljamo… Nego…

Već danima voda u Podgorici, Bijelom Polju i Beranama nije za piće. Negdje javljaju da je prije upotrebe treba prokuvati a negdje opet ni “ključ” ne pomaže. Pala kiša, zamutila izvorišta i dok se ne razbistri preostaje Vam ona flaširana. I tako, flašu po flašu…