Bom­ba­ški na­pad na ame­rič­ku am­ba­sa­du u Pod­go­ri­ci do­go­dio se u no­ći iz­me­đu sri­je­de i če­tvrt­ka.

Do­sa­da­šnja is­tra­ga je po­ka­za­la da je Da­li­bor Ja­u­ko­vić do­šao na pet do šest me­ta­ra od ogra­de i ba­cio bom­bu u dvo­ri­šte ame­rič­ke am­ba­sa­de, ko­ja je ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka ka­sni­je eks­plo­di­ra­la. Po­tom se uda­ljio i na dva­de­se­tak me­ta­ra od ogra­de am­ba­sa­de ak­ti­vi­rao i dru­gu bom­bu, ta­ko­zva­nu ka­ši­ka­ru, i le­gao na nju. Eks­plo­zi­ja ko­ja je usli­je­di­la mo­men­tal­no mu je uni­šti­la vi­tal­ne or­ga­ne, piše Dan.

Ju­če su me­di­ji u Cr­noj Go­ri i okru­že­nju spe­ku­li­sa­li šta je mo­gu­ći mo­tiv bom­ba­škog na­pad čo­vje­ka za ko­jeg su iz po­li­ci­je ju­če sa­op­šti­li da ni­je imao pro­ble­ma sa za­ko­nom. 
Da­li­bo­rov brat De­jan pret­po­sta­vlja šta je bio raz­log ta­kvog po­stup­ka.

– Mo­že­te da pret­po­sta­vi­te za­što je to ura­dio. Ni­je vo­lio to što je Cr­na Go­ra ušla u NA­TO. Osta­vio je i opro­štaj­no pi­smo. Na jed­nom pa­pi­ru je na­pi­sao „iz­vi­ni, maj­ko...“. Me­ni je ka­zao da ga ner­vi­ra to što je Cr­na Go­ra po­sta­la čla­ni­ca NA­TO-a. Re­kao je i da bi im tre­ba­lo sta­vi­ti do zna­nja da mi ni­smo pi­*de – re­kao je De­jan Ja­u­ko­vić, ko­ji je iden­ti­fi­ko­vao na­stra­da­log čla­na po­ro­di­ce. 

On je is­ta­kao da nje­gov brat ni­je bio na­ci­o­na­li­sta. 

– Bio je Ju­go­slo­ven. Po­što­vao je sva­ko­ga, a i nje­ga je sva­ko po­što­vao. Ni­je vo­lio Ame­ri­ku i nji­ho­vu po­li­ti­ku. To je on sve i na­pi­sao u opro­štaj­nom pi­smu. Ne­či­tak mu je ru­ko­pis, ta­ko da će to po­li­ci­ja sve da pro­tu­ma­či – ka­zao je De­jan Ja­u­ko­vić Danu.

Iako je kod bra­ta pri­mi­je­tio ne­za­do­volj­stvo zbog spolj­ne po­li­ti­ke cr­no­gor­skih vla­sti, ka­že da ni­šta ni­je na­go­vje­šta­va­lo da bi mo­gao da uči­ni ova­ko ne­što.
– Ka­da sam si­noć do­šao s po­sla, u sta­nu su bi­li on, na­ša maj­ka i kom­ši­ja. Gle­da­li su TV. Bi­li su ras­po­lo­že­ni. Ne­gdje oko 11 je obu­kao jak­nu i re­kao da će da iza­đe. Osta­vio je te­le­fon i ka­zao da mu ne tre­ba jer će br­zo da se vra­ti. Ni­je se sa mnom ni po­zdra­vio, vje­ro­vat­no da ne bih po­sum­njao šta će da uči­ni – re­kao je De­jan Ja­u­ko­vić.

On se sje­ća da je nje­gov brat obu­kao ši­ru jak­nu, u ko­ju su vje­ro­vat­no bi­le bom­be.

– Ne znam oda­kle mu bom­be. To sa­mo zna­ju an­đe­li. Bio je voj­nik, od­li­ko­van. Za vri­je­me bom­bar­do­va­nja bio je član Pro­tiv­va­zdu­šne od­bra­ne (PVO) Voj­ske Ju­go­sla­vi­je, sta­ci­o­ni­ran u Be­o­gra­du. Pre­ži­vio je bom­bar­do­va­nje i po­go­dak NA­TO bom­be. Igrom slu­ča­ja se spa­sio u be­ton­skom bun­ke­ru, u ko­ji je ta­da pr­vi put ušao. Ali ni­je že­lio o to­me da pri­ča – ka­zao je De­jan Ja­u­ko­vić.

On sma­tra da je nje­gov brat vje­ro­vat­no bio de­pre­si­van zbog ne­mo­guć­no­sti da pro­na­đe za­po­sle­nje.

– Ra­dio je u Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma u Pod­go­ri­ci, a na­kon to­ga u po­sled­njih pet go­di­na ni­je mo­gao da pro­na­đe po­sao. Na­dao su u po­čet­ku, ali, ka­ko su go­di­ne pro­la­zi­le, vje­ro­vat­no ga je hva­ta­la de­pre­si­ja. Kad vra­tim film, ju­če ni­je ni znao da se igra fud­bal­ska utak­mi­ca Li­ge šam­pi­o­na iako je vo­lio da gle­da fud­bal. Si­gu­ran sam da on ni­ko­ga ni­je htio da ubi­je. Da je to htio, si­gur­no bi to ura­dio. On ni­je ni­ka­kav te­ro­ri­sta. Ba­cio je bom­bu u dvo­ri­šte u ko­jem ni­je bi­lo ni­kog. Sa­mo je se­bi na­u­dio. Vje­ro­vat­no ni­je vi­še vi­dio ni­ka­kvu bu­duć­nost – ka­zao je De­jan Ja­u­ko­vić.

Da­li­bor Ja­u­ko­vić je ži­vio u pod­go­rič­kom na­se­lju Blok pet sa po­ro­di­com, a ro­đen je u Kra­lje­vu. Na nje­go­vom fej­sbuk pro­fi­lu ju­če se mo­glo vi­dje­ti da je na­gra­đen me­da­ljom za za­slu­ge u obla­sti­ma od­bra­ne i bez­bjed­no­sti Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je 1999. go­di­ne. Na­gra­đen je za iz­u­zet­no za­la­ga­nje u oba­vlja­nju du­žno­sti i iz­vr­ša­va­nju za­da­ta­ka u od­bra­ni i bez­bjed­no­sti otadž­bi­ne. Po­ve­lju o od­li­ko­va­nju pot­pi­sao je ta­da­šnji pred­sjed­nik SRJ Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić.
 

Izvor:Dan