Ona ističe da su preporuke SZO da privatna izdvajanja za liječenje budu do 15 odsto i upozorava da epidemiološki podaci pokazuju da u Crnoj Gori svaka druga osoba umire od kardiovaskularnih oboljenja, a svaka četvrta od malignih.

“Indeks dostupnosti zdravstvenih usluga u Crnoj Gori je 54, što je znatno niže od prosjeka na globalnom nivou, koji iznosi 64. U regionu Evrope iznosi 73, ali je, takođe, znatno niži u odnosu na ono što vidimo u zemljama jugoistočne Evrope. Rezultati najnovijeg istraživanja pokazuju da postoji epidemija gojaznosti u populaciji djevojčica i dječaka i da se Crna Gora nalazi na samom vrhu te liste. Podaci su ukazali da 37 odsto dječaka i 30 odsto djevojčica imaju prekomjernu kilažu. Kada govorimo o epidemiologiji, moramo da pomenemo činjenicu da raste broj pušača, preko 34, 35 odsto. Zabrinjavajuće je da je sve više mladih ljudi koji puše i koji konzumiraju alkohol”,  istakla je Brajović.

Brajović smatra da je efikasna kontrola hroničnih nezaraznih bolesti put održivog razvoja svake zemlje i svakog društva.

“Alarmantno je da se 70 do 80 procenata zdravstvenog budžeta zapravo odliva na zbrinjavanje hroničnih nezaraznih bolesti (HNB). Trend smanjenja broja gojaznih i pušača može se izmijeniti ukoliko se bude djelovalo u duhu evropske politike za zdravlje SZO, čija je okosnica promovisanje multisektorske saradnje. Preporuke SZ0 su promovisanje optimalne ishrane dojenčadi kako bi se od samog početka života definisala zdrava razvojna trajektorija kroz promociju i sprovođenje politike ekskluzivnog dojenja, kontrola i smanjivanja uticaja različitih oblika reklamiranja hrane visoke energetske vrijednosti, sa visokim sadržajem zasićenih i transmasti, šećera ili soli, uključujući i nutritivno profilisanje hrane, kao i aktivna upotreba fiskalnih instrumenata u cilju promovisanja zdravih prehrambenih navika”,  navodi Brajović.