Priča o identitetu može biti krajnje nebitna, kaže profesor Eriksen i dodaje da je Evropa devedesetih godina bila u uzletu baš kao i ideja i stvaranje novih identiteta. I taman kada je trebalo da se identiteti koji ne počivaju na etnicitetu i istoriji i ostvare, čovječanstvu se dogodio korak nazad koji se u bivšoj Jugoslaviji najbolje osjetio.

"U to vrijeme malo je ko vjerovao da se Jugoslavija može raspasti a kamoli da se mogla raspasti na tako krvav način. Jugoslavija je i predstavljala zajednicu u kojoj su identiteti zasnovani na etničkom i istorijskom bili nebitni u odnosu na zajedničke ideje i stremljenja koja su imali Jugosloveni toga doba“, kaže profesor Eriksen.     

Onda je odjednom postalo bitno pripadanje određenom identitetu, koji je prekrio sve druge. Identitet nacije kojoj se pripada. Čovjek je, kaže profesor Eriksen, stvaralac sopstvenog identiteta. Njegov identitet se stvara u ulici u kojoj živi, u gradu u kojem živi, regiji kojoj pripada…

Etnički identitet opet se vratio u upotrebu, ne samo u bivšoj Jugoslaviji već i u onom što se naziva stara Evropa.

“Mediji su veoma važni za stvaranje identiteta. Sa početkom devedesetih godina prošlog vijeka i začetaka Evropske Unije počeo se rađati i evropski identitet. Pripadanje Evropi bilo je nešto što je bilo normalno. Vidjeti njenu plavu zastavu uz, recimo zastavu Španiije, Katalonije i grada Barselone u tom vremenu bilo je sasvim normalna stvar. I bilo je sasvim normalno u Barseloni biti Katalonac, Španac i Evropljanin. Ni jedan od tih identiteta nije bio bitan. A pogledajte sada…”, kaže profesor Eriksen.

U tom vremenu izlazio je, kaže profesor Eriksen, i list Evropljanin. Gonjen entuzijazmom izlazio je nekoliko godina na engleskom jeziku i donosio vijesti iz Evrope. Iako na prvi pogled nebitno, taj list je dosta učinio u stvaranju evropskog identiteta. Jer identitet znači pripadanje. Čitanje Evropljanina bilo je i pripadanje Evropi.

Evropski identitet danas znači sublimaciju više identiteta koji se kreću u različitim pravcima. Profesor Eriksen podsjeća da je u korijenima Evropske Unije Evropska Zajednica za ugalj i čelik, koja je nastala sa namjerom da Njemačku i Francusku poveže ekonomski toliko da se rat među njima više nikada ne dogodi.   

“Dakle, u osnovi evropskog identiteta je mir. Identiteti nastaju uvijek u želji da se nose sa drugim identitetom. To smo vidjeli u bivšoj Jugoslaviji. Dugo vremena nije bilo bitno da li Vam je otac Srbin a majka Hrvatica sve dok se nije došlo do trenutka da odgovor na to pitanje bude pitanje života i smrti. Sa druge strane evropski identitet nastao je kao identitet onih koji su pobjedili najveće zlo u drugom svjetskom ratu i koji znaju da cijene mir”, kazao je profesor Eriksen.

Eriksen je svjestan da evropski identitet gubi na značaju u odnosu na nacionalne, državne identitete i u samoj Evropskoj Uniji. To povezuje sa pojavom radikalnog terorizma i rata koji mu je objavljen. Prvi put, kaže profesor Eriksen, objavljen je rat nečemu a ne nekome. Do sada se rat uvijek objavljivao državama. 

“Džordž Buš  junior objavio je rat teroru. Bio je to rat protiv terorizma ali je skupo koštao mnoge države. Razorio je Afganistan, Irak…Onda su ljudi otjerani ratom krenuli ka Evropi, pojavio se problem migranata i sve ono što je došlo poslije toga. 

“Vi možete biti to što jeste, može Vam biti nebitan bilo koji identitet kojem pripadate iz bilo kojeg razloga, ali ako Vas napadnu samo zato što ste musliman onda ćete sasvim je sigurno, i Vi sebe braniti kao musliman", konstatuje profesor Eriksen.