- Ovo se uglavnom odnosi na Zapadni Balkan - kaže Han.

Fondovi služe kao podrška EU zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima na putu ispunjavanja kriterijuma za pristupanje Uniji i sprovođenja dubokih i sveobuhvatnih reformi.

Han je najavio i promjenu u načinu finansiranja koje se pomjera sa finansiranja specifičnih zemlja ka tematskom finansiranju.

- To će nam omogućiti da budemo fleksibilniji kako bi stvorili neku vrstu takmičenja i pogurali zemlje i kandidate da se brže kreću napred. Tako ćemo poboljšati našu efikasnost i kvalitet našeg angažmana - poručio je Han.

Ocijenio je da će reformisani i povećani budžet omogućiti EU nastavak rada sa zemljama koje su angažaovane na putu pristupanja Uniji kao i da će podržati strateške ciljeve postizanja stabilnosti, bezbjednosti i prosperiteta u blizni granica EU.

Za naredni budžetski period Evropska komisija predložila je povećanje ukupnog bužeta za spoljne poslove EU na 123 milijarde eura što je povećanje od 30 odsto u odnosu na trenutni budžetski period.

Tako se udio budžeta za spoljnu politiku EU u ukupnom bužetu Unije povećava sa trenutnih 6 šest na devet odsto.

- Više resursa za više akcija pouzdanog, predvidljivog, kooperativnog globalnog igrača - to upravo ono što naši građani i naši partneri očekuju od EU u ovim problematičnim vremenima. To je priznanje dodate vrijednosti rada EU na spoljnoj politici. Zajedno možemo imati uticaj koji nijedna država članica za sebe ne može imati u današnjem svijetu - poručila je šefica EU diplomatije Federika Mogerini.

U okviru bužeta za spoljne poslove EU, pored Fonda za pretprstupnu pomoć, nalaze se i Fond za razvoj i međunarodnu saradnju (89,2 mijarde eura), Fond za humanitarnu pomoć (11 milijardi eura), Evropski fond za nuklearnu bezbjednost ( 300 miliona eura), Investicioni okvir za spoljne poslove, a predloženo je i osnivanje fonda Evropske mirovne pomoći.

Telegraf.rs / Tanjug