Evropska Unija donijela je svojim članicama mnogostruke koristi. Ipak, najveću korist predstavljaju zajednički fondovi Evropske Unije. Milijarde i milijarede eura iz Brisela stižu do svake tačke na kugli zemaljskoj a  gdje ima para ima i onih koji bi hljeba preko pogače.

Procjene su da godišnje oko 30 milijardi eura poreskih obveznika zemalja članica EU pojedu koruptivne radnje vezane za Evropske fondove. Da Vam malo približimo kako to može da izgleda dovoljno je navesti da je Evropski fond za agrikulturu dodjelio austrijskoj pokrajini Tirol 16.394 eura za projekt povećanja emocionalne povezanosti s pejzažem.  50.317 eura građane Unije koštala je laboratorija za hip hop u Lionu. Ipak, to su sitnice prema onom što mogu izvući naoko ozbiljni državni projekti.

Upravo su zbog toga građani Evropske Unije prije nekoliko godina dobili Kancelariju evropskog javnog tužitelja čiji je najveći dio posla upravo borba sa korupcijom u evropskim institucijama i evropskim fondovima. Međutim, kao što ni sve članice Unije nijesu članice Eurozone tako ni sve članice unije ne potpadaju pod ingerencije evropskog tužioca.

Zbog toga su građani Unije ka Evropskoj Komisiji uputili građansku inicijativu pod nazivom “Zaustaviti prevare i zloupotrebe EU fondova”. U predloženoj iniciijativi građani zahtjevaju pojačanu kontrolu i strožije sankcije u državama članicama Unije koje nijesu dio jurisdikcije Kancelarije evropskog javnog tužitelja, a sve zbog zaštite finansijskih interesa Unije.

Kolegijum evropskih komesara registrovao je inicijativu uz napomenu da prikupljanje potpisa za nju treba sprovoditi tako da inicijativa ne služi kao podrška predlozima da se među članicama Unije pravi razlika po tom da li ili ne pripadaju jurisdikciji evropskog javnog tužitelja. Razlog tome leži u činjenici da u temeljnim Ugovorima Unije stoji zapisano da se ne smije pravitii razlika među državama članicama samo zbog toga sudjeluju li ili ne u nekom obliku saradnje na evropskom nivou. Ipak, to se smije činiti kad postoji objektivno opravdanje, kao što je to slučaj sa različitim nivoima zaštite finansijskih interesa Unije.

Evropska Komisija je registrovala inicijativu ne ulazeći u njen sadržaj, da li je ona pravno valjana odlučivaće se u narednom periodu. Na podnosiocima inicijative je sada da u roku od godinu dana sakupe milion potpisa iz najmanje sedam država članica kako bi naveli Komisiju da reaguje. U tom slučaju Evropska Komisija je dužna da u roku od tri mjeseca donese i obrazloži odluku vezano za inicijativu.  

Evropske građanske inicijative predstavljaju mehanizam građanskog uticaja na donosioce odluka u Briselu. Ako evropsku građansku inicijativu, nakon njene službene registracije, podrži najmanje milion građana iz barem četvrtine država članica EU, oni mogu pozvati Evropsku komisiju da predloži pravni akt u područjima u kojima Komisija za to ima ovlašćenja. Uredbom o građanskoj inicijativi predviđeno je da predložene mjere ne smiju izlaziti iz okvira ovlašćenja Komisije za podnošenje predloga pravnog akta i da nisu u očitoj suprotnosti s vrijednostima Unije.

Očigledno je da građani Unije vide pipke korupcije i u Briselu ali i širom ujedinjene Evrope. Kao što je iz same inicijative očigledno da smatraju da je korupcija izraženija tamo gdje pojačana kontrola Brisela nije dostupna. I da bi trebalo štošta promijeniti kako bi se zaustavile prevare i zloupotrebe zajedničkih fondova. Pomalo zvuči kao balkanska priča…