UN je preporučio masovno uvođenje insekata u ljudsku ishranu, jer su bogati proteinima, prirodna su hrana i ne koštaju mnogo, piše BBC.com.

U nekoliko regiona svijeta, poput jugoistočne Azije, oni se već konzumiraju.

Ipak, treba imati u vidu da hljeb nije napravljen sa svim vrstama bubašvaba koje šetaju gradovima svijeta.

Istraživači iz Brazila su koristili vrstu koja originalno potiče iz sjeverne Afrike.

Često je koriste, kao živu hranu, vlasnici egzotičnih kućnih ljubimaca kao što su tarantule i gušteri.

Foto: Printscreen

Bubašvabe su odabrane za brašno iz dva glavna razloga: osim bogatog izvora proteina (70 odsto u svom sastavu, više od 50 odsto nego u crvenom mesu), bubašvabe postoje već milionima godina i za to vrijeme su sačuvale svoje genetske karakteristike i nakon evolucionog procesa.

Kad su već toliko izdržale na planeti, moraju da imaju nešto što je stvarno dobro", objašnjava inženjerka hrane Andresa Janzen iz Federalnog univerziteta u Rio Grandeu u južnom Brazilu.

Sa kolegom inženjerom Lauren Menegon, Janzen je proizvodila brašno od dehidriranih bubašvaba, koje košta oko 51 dolara po kilogramu. Insekti su mljeveni u laboratoriji.

U receptu za hljeb, samo 10 odsto je brašno insekata - ostalo je pšenica. Ali to je bilo dovoljno za stvaranje iznenađujućeg rezultata.

„Brašno sa bubašvabama je povećalo sadržaj proteina u hljebu za 133 odsto", rekla je Andresa za BBC Brazil.

Poređenja radi, 100 grama domaćeg tradicionalnog hljeba ima 9,7 grama proteina. Ali, hljeb od bubašvaba ima 22,6 grama.

„Takođe smo smanjili količinu masti u receptu za 68 odsto", dodaje istraživač.

Alo.rs