EU je, istče on, uvijek sporo prihvatala nove članove sa Balkana, to je sada pogoršano zbog tri faktora.

“Prvo, Unija je opterećena svojim unutrašnjim problemima, uključujući i pregovore za Bregzit, tako da se manje bavi državama aspirantima. Drugo, uspon populističkih i nacionalističkih partija podriva jedinstvo EU i dovodi u pitanje njegove buduće pravce. Na kraju, raspoloženje javnosti u Uniji je pod uticajem ksenofobije i antiimigracije, a to se ogleda u protivljenju daljem proširenju EU”, kazao je Bugajski.

Crna Gora je ušla u NATO i nada se da će uskoro postati dio EU. Bugajski navodi da se Evropska unija usmeno obavezala da će pridružiti sve države Zapadnog Balkana i Crna Gora je vjerovatno najbolji kvalifikovani pretendent.

“Ipak, proces pristupanja je spor i pod uticajem političkih dešavanja unutar Unije. Predstojeći izbori za Evropski parlament u maju 2019. će pomoći da se razjasni šta možemo da očekujemo od budućih odluka EU. Ali, bez obzira na nedoumice u Uniji, Crna Gora mora da nastavi da vodi institucionalne i pravne reforme i da promoviše svoj demokratski i ekonomski razvoj”, istakao je on za Pobjedu.

Istraživač vašingtonskog Centra za analizu evropske politike ističe da je Moskva odlučna da region održava nestabilnim.

“Cilj je da zadrži zemlje izvan NATO-a i EU, ili da stekne uticaj nad nacionalnim vladama, čak i ako su one članice obje organizacije. Putinov režim neće pokušati da ponovi potpuno isti scenario kao onaj uoči izbora, jer ima dosta drugih alata u svom arsenalu subverzija i destabilizacija. Na primjer, može da organizuje ili podstiče etničke, socijalne i vjerske sukobe u cilju podjele crnogorskog društva i izazivanja nasilja”, ocijenio je Bugajski.