"Ne znam.. . Kad prođe neko vrijeme izgleda lakše ili objektivnije sagledaš stvari. U trenutku dešavanja nisi svjestan koliko je težak taj džak koji nosiš, tek kasnije ti neki sedmi pršljan javi", odgovorio je Laušević na pitanje koliko je bio težak njegov život u Americi.
Radio je, kako kaže, ono što je mogao i smio.
Na komentare da je imao kvalitet bavio bi se i tamo javnim poslom odgovara "kako sa potjernice Interpola da odeš na audiciju".
"Bio sam u žestokoj ilegali više od deset godina i radio sam samo poslove gdje ti ne treba ni znanje jezika ni papiri... U tom momentu naša ćerka Jana je bila mala. Trebali smo da nađemo ženu da je čuva, a to se plaćalo 15 dolara na sat. Moj moleraj 13, pa sam, shvatio da treba da obrnemo stvari. Bavio sam se djecom neko vrijeme, volim da kuvam i budem domaćica".
Laušević je pričao i o zanimljivom druženju sa bivšim srpskim NBA zvezdama.
Naime, dok su Vlade i Peđa igrali za Sakramento, kad god bi gostovali u Njujorku pozvali bi svog prijatelja Žarka na večeru, a jedan njihov susret bio je posebno zanimljiv.
Žarko, koji je u tom perodu radio kao moler u Americi, došao je sa proslavljenim košarkašima u jedan od najluksuznijih restorana u Njujorku - Ćiprijani.
"Uvijek bi nas Vlade Divac i Peđa Stojaković, kada god bi dolazili u Njujork, kada je Sakramento gostovao, pozvali na večeru, odgledamo utakmicu i odemo na večeru. Bio je neki Ćiprijani, i sad tu da se Anita i ja borimo sa Divcem i Stojakovićem oko plaćanja računa, ali bez obzira na to koliko hoćeš i želiš, samo onako pogledaju u fazonu 'nemoj molim te'", objašnjava Laušević i dodaje:
" Tu je neko vino koje ne znam ni koliko košta. Pošto noćni život u Njujorku ne poznajem, jer ne izlazim, ja sjutradan mamuran dolazim i shvatim da radim moleraj prva vrata do Ćiprijanija za dnevnicu od 80 dolara, a sinoć je taj ceh bio ne znam ni koliko", ispričao je uz osmeh Laušević.
B92
Komentari