Kako je pojasnio za Blic, tada bi trebalo očekivati nešto brži rast euribora, evropske kamate koja utiče na visinu kamata na kredite, a koja je trenutno na minimalnom nivou.

Praktično, euribor koji je danas ispod nule, za četiri godine bi mogao da iznosi dva odsto, što bi današnju mjesečnu ratu od 250 eura podiglo na 310 eura.

Prije nekoliko mjeseci bankari su očekivali da će šestomjesečni euribor dostići nivo od dva odsto u poslednjem kvartalu 2022. godine, ali na osnovu trenutne perspektive, ne treba isključiti da se to može dogoditi i kasnije.

Naime, ekonomski rast u eurozoni je usporio prošle godine i očekuje se da će se iduće godine nastaviti da usporava. To znači da ekonomski podaci i očekivanja ukazuju na to da će Evropska centralna banka vjerovatno biti pažljivija prilikom povećanja kamatnih stopa, a upravo to određuje put euribora.

Oporavak Evrope znači i početak rasta evropske kamate, euribora, kažu bankari.

Na pitanje treba li očekivati povratak euribora na nivo od četiri i više odsto odsto, koliko je on iznosio 2008. godine, sagovornik Blica kaže da je “toliki nivo van domašaja njegove prognoze”.

Bankari, istovremeno, tvrde da euribor još godinama neće dostići vrijednost od prije svjetske krize.

Euribor je još negativan, a očekujemo i da će ove godine tek neznatno da se oporavi, ali ostaće i dalje u negativnoj zoni. Sa bržim oporavkom privrede u Evropi možemo očekivati i brži rast euribora i to od 2022. godine, kažu u jednoj stranoj banci koja posluje u Srbiji.