Sa­bor je oku­pio bo­kelj­ske pra­vo­slav­ne ho­ro­ve „Sve­ti Sa­va” iz Her­ceg No­vog, „Sve­ti Va­si­li­je Ostro­ški” iz Kum­bo­ra, hor Srp­skog pje­vač­kog dru­štva „Je­din­stvo” iz Ko­to­ra, „Ro­žde­stvo” iz Bi­je­le i „Sve­ti Ev­sta­ti­je Pre­vlač­ki” iz Bu­dve. Do­ma­ćin sa­bo­ra bio je mje­šo­vo­ti hor „Ro­žde­stvo” iz Bi­je­le, a ova­ci­je i osmi­je­he pre­pu­ne dvo­ra­ne me­đu ko­ji­ma je bio i epi­skod nik­šić­ko - bu­di­mljan­ski Jo­a­ni­ki­je, iz­ma­mi­li su sjaj­ni ma­li­ša­ni dje­či­jeg ho­ra „Ro­žde­stvo”.

Pod di­ri­gent­skom pa­li­com pro­fe­so­ra Iva­ne Kom­ne­no­vić oni su iz­ve­li se­dam no­vih autor­skih pje­sa­ma Ve­dra­ne Da­bo­vić iz Bi­je­le. Bi­jelj­ski ma­li­ša­ni u zad­nje dvi­je go­di­ne iz­vo­de Ve­dra­ni­ne kom­po­zi­ci­je, ko­je je upra­vo po­sve­ti­la dje­ci iz ovog mje­sta. Bla­go­slo­vom mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko - pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja u to­ku je štam­pa­nje „No­ta­ri­ce” sa 13 autor­skih pje­sa­ma Ve­dra­ne Da­bo­vić ko­je iz­vo­de ma­li­ša­ni „Ro­žde­stva”. „No­ta­ri­ca” je iz­da­ta na pred­log di­ri­gen­ta Pan­če­vač­kog pe­vač­kog dru­štva, Ve­re Ca­ri­ne ko­ja je pre­po­zna­la kva­li­tet pje­sa­ma i pre­po­ru­či­la ih za iz­da­va­nje.

Dječ­ji hor „Ro­žde­stvo” pre­mi­jer­no je iz­veo nu­me­re „Cr­kve­na zvo­na”, „Cr­kva – ku­ća na­ša”, „Vas­kr­šnja ra­dost”, „Sta­ze Sve­tog Sa­ve”, „Dje­či­ja mo­li­tva”, „Bo­go­ro­di­ca u sr­ci­ma” i „Him­nu dje­či­jeg ho­ra Ro­žde­stvo” ko­je je pu­bli­ka is­pra­ti­la du­go­traj­nim apla­u­zi­ma na no­ga­ma.

Na sa­bo­ru je be­sje­dio prof dr Vla­di­mir Bo­žo­vić pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri.

U na­dah­nu­tom slo­vu Bo­žo­vić je na­gla­sio da je sve­to­sav­ski iz­bor od­re­dio tok isto­rij­ske sud­bi­ne srp­skog na­ro­da i da Bo­ke­lji ima­ju o to­me naj­po­sto­ja­ni­je pam­će­nje. „Valj­da ni­ko ne spo­ri da je Sve­ti Sa­va, baš na ovom mje­stu, ute­me­ljio Zet­sku epi­sko­pi­ju 1219. go­di­ne, iz ko­je je iz­ni­kla na­ša Cr­kva pra­vo­slav­na. Opet ni­ko ozbi­ljan ne spo­ri da je iz kri­la Cr­kve stvo­re­na naj­pri­je pe­tro­vić­ka, a po­slje­dič­no i sa­vre­me­na Cr­na Go­ra. Ako ni­ko ne spo­ri ni pr­vo ni dru­go, on­da svi us­klik­ni­mo s lju­ba­vlju od­go­vor na pi­ta­nje: Šta je Sve­ti Sa­va dr­ža­vi Cr­noj Go­ri? Sljed­stve­no, ču­će­te da­nas da su Ne­ma­nji­ći, dok su u mo­li­tvi i ži­vot­noj ra­do­sti gra­di­li mno­ge hra­mo­ve u Cr­noj Go­ri, za­pra­vo vr­ši­li „na­sil­nu anek­si­ju” sop­stve­ne oče­vi­ne i dje­do­vi­ne. Na­ši pre­ci su, ka­žu ne­ki, og­njem i ma­čem, a vje­ro­vat­no i pro­tiv­no ne­kom no­vom pro­stor­nom pla­nu, ugu­ra­li te sil­ne hra­mo­ve u na­še ži­vo­te - dra­gu­lje svjet­ske kul­tu­re, ko­ji su u me­đu­vre­me­nu po­sta­li naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji i naj­ljep­ši do­ka­zi na­šeg tra­ja­nja i vi­so­kih isto­rij­skih do­me­ta. E pa, hva­la Bo­gu što smo ta­ko `anek­tirani` i hva­la Bo­gu što se `ognjem i mačem` ne­kad ta­ko li­je­po gra­di­lo. Hva­la Bo­gu što ima­mo Sve­tog Sa­vu, što smo na nje­go­vom iz­vo­ru sa­ču­va­li taj je­din­stven iz­raz bo­žan­ske i ljud­ske lju­ba­vi - na­še cr­kve div­ne, sve­to i slat­ko Pra­vo­sla­vlje!”, na­gla­sio je Vla­di­mir Bo­žo­vić.

U pro­gra­mu je na­stu­pio Mak­sim Ur­de­šić uče­nik Ni­že mu­zič­ke ško­le iz Her­ceg No­vog ko­ji je na re­pu­blič­kom tak­mi­če­nju u kla­ri­ne­tu osvo­jio pr­vu na­gra­du, kao i ti­vat­ska et­no gru­pa „Ći­li­bar”.

Pra­vo­slav­na pa­ro­hi­ja ti­vat­ska za sve uče­sni­ke i go­ste na­kon Sa­bo­ra pra­vo­slav­nih ho­ro­va Bo­ke pri­re­di­la je u no­vo­o­sve­će­nom Pa­ro­hij­skom do­mu pri hra­mu Sve­tog Sa­ve tr­pe­zu lju­ba­vi.

(Izvor:Dan)