Ova izdavačka kuća je odavno prepoznala da je Mangel jedan od rijetkih internacionalno cijenjenih pisaca koji se po mnogim kvalitetima može uvrstiti među "geopoetske" pisce" poput Keneta Vajta, ali koji pored sjajnih eseja povremeno piše i romane.

Autor, kome je knjiga eseja "Istorija čitanja" prevedena na 32 jezika, ovjenčana francuskom nagradom "Mediči", a "Tajmsov literarni dodatak" je je uvrstio među deset knjiga godine, ima veoma komplikovanu biografiju pošto se rodio u porodici argentinskih diplomata pa se školovao u Izraelu, zatim u Argentini, ali se već sa 20 godina obreo u Evropi.

Danas živi sa pasošem Kanade, iako su mu adrese između Italije, Francuske i Španije i sve te zemlje, pa i Velika Britanija su mu dodijelile pregršt literarnih nagrada.

Roman, za čiji je naslov uzeo citat iz starozavjetnog Psalma 116 "Smeten ja govorih: svi su ljudi lažljivci" prevela je sa španskog Biljana Isailović, čije ime je samo po sebi garant vrhunskog kvaliteta prevoda što je veoma bitno kada je pisac poput Mangela u pitanju. Štampanje knjige je finansijski pomogla Kanada, zemlja čiji je državljanin i ponosi se time.

Mangel je za temu romana odabrao priče četvoro ljudi o smrti glavnog junaka, imaginarnog argentinskog pisca Alehandra Bevilakve koji je 1970ih živio u Madridu i baš pred samo štampanje knjige, koju će proglasiti za njegovo remek djelo, on umire, u navodnoj, nesreći.

Taj koncept da se neki događaj posmatra iz različitih uglova, koji je po japanskom filmu "Rašomon" naziva "rašomonijada", relativno se često koristio i u literaturi da bi se do rješenja neke zagonetike, najčešće nečije smrti došlo sklapanjem mozaika dobijenog na osnovu izjava više aktera.

U slucaju Mangela njega nije zanimala ta detekivska strana Bevilakvine smrti već proces sklapanja mozaika za kojim traga glavni narator-novinar i koji bi trebalo da otkrije pravi lik Bevilakve.

(Izvor:Press)