Oni tvrde kako im je ova praksa umnogome uljepšala i olakšala san.

“Ako vi i vaš partner možete spavati zajedno da ne ometate jedno drugo, onda je to savršena stvar. Međutim, to ne znači da je vaša veza bolja nego veza parova koji spavaju odvojeno. Hiljade parova spavaju u različitim sobama, ali nakon buđenja nastavljaju da se druže i ponašaju kao zaljubljeni ljudi”, objašnjava Jennifer Adams, autorica knjige “Sleeping Apart Not Falling Apart”.

Čak i ona spava odvojeno od svog muža s kojim je u braku već 15 godina. Ona tvrdi kako norma po kojoj partneri moraju spavati zajedno nije toliko poštovana, niti je toliko učestala koliko ljudi misle da jeste.

Psiholozi tvrde kako je odrasloj osobi potrebno minimalno sedam sati sna, a ako vaš partner prekine period spavanja, to može stvoriti jaz između vas dvoje. Neka istraživanja su dokazala da problemi sa snom i problemi u vezi dolaze u paketu, te su vrlo često direktno povezani.

“Osjećaj koji se stvori kada ležite u mraku i posmatrate plafon, jer ne možete da spavate zbog toga što vaš partner hrče su osjećaji koji sa sobom donose odbojnost, ljutnju i još mnogo toga. Kada se takvi osjećaji dugo nakupljaju, stvaraju jaz između partnera”, kaže Adams.

Stručnjaci za san su u više navrata istakli kako je san jako važan za zdravlje organizma jer pomaže u obnavljanju krvnih sudova, smanjuje rizik od gojaznosti i poboljšava imunitet.