Epidemiolozi smatraju da bi nakon pranja ruku trebalo da koristimo papirni ubrus kojim ćemo osušiti šake, pa tek onda peškir, ukoliko je ostalo nešto vode na njima.

Ovo je najbezbjedosniji način za sigurnu dezinfekciju ruku.

Međutim, šta se dešava kada nam nestane uburusa i koja je nabolja briga o peškirima u ovom periodu kada ih koristimo značajno češće nego inače?

Životni vijek peškira generalno trebalo bi da bude svega godinu do dvije, vjerovali ili ne.

Stručnjaci takođe tvrde da bi peškiri trebalo da se peru isključivo jedni sa drugima i da nema nikakve koristi od toga da upotrebljavate više od predviđene količine deterdženta.

Za duži životni vijek peškira neće vam pomoći ni dodatna doza omekšivača, štaviše!

Naime, stručnjaci kažu upravo suprotno.

Suprotno uvriježenom mišljenju dodavanje omekšivača zapravo smanjuje mekoću tkanine, jer ometa njena apsorpciona svojstva.

U regularnim uslovima peškiri bi trebalo da se peru nakon već nakon korišćenja od tri do pet puta.

Dakle, u ovim specifičnim uslovima taj broj svakako prepolovite.

Ukoliko želite da budete sigurni da su sve bakterije sasvim sigurno odstranjene, iskoristite trik koji se primjenjuje ne bi li iz peškira nestao miris buđi:

Prilikom pranja peškira u veš mašini u jednu od pregrada dodajte šolju alkoholnog sirćeta i pola šolje sode bikarbone.