Najčešće od njegovih posledica umiru starije osobe i one sa hroničnim bolestima,ali sve je više slučajeva smrtnog ishoda među mladim i zdravim ljudima i među medicinskim osobljem izloženim virusu koji nemaju simptoma.  

U nekim se slučajevima naknadno ustanovi da je dio zaraženih bolovao od bolesti za koje nije znao, ali i dalje je velik broj oboljelih od koronavirusa sa smrtnim ishodom, što pred naučnike postavlja nova pitanja i potiče ih da pronađu razloge za to.

Postoji više pretpostavki. Neki stručnjaci smatraju da je od presudnog značaja količina virusa koja uspije da uđe u organizam. Što je ta mogućnost veća, ishod je lošiji, smatraju pojedini stručnjaci, piše Gardijan a prenosi N1 Beograd.

Dio njih vjeruje da je presudnu ulogu ima genetika, odnosno da su neki ljudi genetski podložniji zarazi virusima zbog čega on brže širi organizmom.

Sa poslednjom pretpostavkom slaže se i virusolog Majkl Skiner sa londonskoga Imperijal Koledža.

"Moguće je da neke osobe posjeduju specifičnu genetsku sliku zbog koje će njihov organizam reagovati lošije na zarazu koronavirusom", objasnio je Skiner.

"Slično se ponaša i virus herpesa simplexa, čija mutacija kod nekih ljudi utiče na ćelijske receptore poznate pod nazivom TLR3 koji se nalaze u njihovu centralnom nervnom sistemu, zbog čega ne uspijevaju da se nose sa najtežom posledicom virusa - encefalitisom, koja kod djece može da dovede do napada i konvulzija, smatra Skiner i dodaje:

"Moglo bi se dogoditi da sličnu vrstu podložnosti vidimo kod nekih osoba koje dobiju Covid-19, , zbog čega upravo oni imaju teže nuspojave".

Jedan dio naučnika smatra da količina virusa kojom se određena osoba zarazi predstavlja presudan  faktor za ishod bolesti.

"Kod osobe zaražene većom količinom virusa brže se razvije više virusnih ćelija nego kod onih koje su zaražene manjom količinom.

Još nam je nepoznato na koji način to funkcionše u slučaju zaraze koronavirusom, zbog čega je posebno značajno da  povezanost što prije pronađemo", smatra virusolog Alison Sinkler sa Univerziteta Saseks.

Istog mišljenja je i Edvard Parker sa Londonskog fakulteta za higijenu i tropsku medicinu koji podsjeća da su sličnu pretpostavku iznijeli i kineski naučnici koji su ustanovili da je kod teže oboljelih pacijenata pronađena veća količina virusa u organizmu, a slično se ponašaju virusi SARS i grip.

I on ističe da je ključno ograničiti svako izlaganje koronavirusu, a "ako se ne osjećamo dobro, moramo poštovati ​​stroge mjere samoizolacije da bismo ograničili mogućnost zaraze drugih osoba".