Plan će biti osnova za pregovore sa zemljama članicama EU, koji imaju različite stavove o tome koliko novca evropski blok treba da izdvoji za oporavak, i da li to treba da bude u formi zajmova ili grantova, odnosno bespovratne pomoći.

Iz Komisije poručuju da je njihov odgovor na krizu zasanovan na potrebama i okrenut budućnosti mladih generacija, prenosi RTCG.

Najveća polemika, međutim vodi se na linji francusko-njemačkog predloga, kojim se predviđa da Evropska komisija preuzme dug od 500 milijardi eura, kako bi direktno pomogla zemljama koje su najteže pogođene korona-krizom. U subotu, četiri „štedljive“ zemlje koje predvodi Austrija (plus Holandija, Danska i Švedska), suprotstavile su se tom planu. Austijski kancelar Sebastijan Kurc poslao je kratko pismo šefovima država i vlada ostalih članica EU, saopštavajući svoj predlog u kojem se ne navodi konkretna suma, ali piše da pomoć treba da bude oročena na dvije godine i data u vidu kredita, a ne bespovratne pomoći.

Pored predloga višegodišnjeg budžeta (2021-2027) i plana oporavka, evropske izvršne vlasti predstviće i politički program, odnosno planove u vezi sa Zelenim sporazumom i digitalizacijom ekonomije i društva.

Lideri zemalja Eu propustili su priliku da se dogovore o budućem budžetu EU tokom specijalnog Samita 20. i 21. februara, tako da će predsjednik Savjeta Šarl Mišel morati opet da pokuša da uskladi tonove.

U teoriji, to bi se moglo destiti 18. i 19. juna, za kada je zakazan naredni Samit, što bi bio prvi fizički sastanak evropskih lidera od početka marta, kada je EU prešla na režim videosastanaka.

Poslanici EP sredinom mjeseca zatražili su paket vrijedan 2000 milijardi eura, kako bi se podržala privreda tokom recesije EU usljed pandemije Kovida 19. Ukoliko njihovi zahtjevi za povećanim dugoročnim budžetom ne budu ispunjeni, poslanici su upozorili da su spremni da iskoriste pravo veta na dugoročni budžet.