Po­stav­ka no­si na­ziv „Maj­sto­ri gra­fi­ke iz Be­ča”. Kra­jem 20. i po­čet­kom 21. vi­je­ka u Be­ču, gra­fič­ka umjet­nost je uspje­la, na­do­ve­zu­ju­ći se na du­gu tra­di­ci­ju, da po­vra­ti iz­u­ze­tan ugled, jer su gra­fi­ča­ri raz­vi­li po­se­ban i sa­mo­sta­lan li­kov­ni iz­raz. Uz po­dr­šku svjet­ski po­zna­tog Val­te­ra Ko­šac­kog, di­rek­to­ra gra­fič­ke zbir­ke mu­ze­ja Al­ber­ti­na u Be­ču, gra­fi­ča­ri iz Be­ča iz­la­žu ši­rom svi­je­ta na me­đu­na­rod­nim bi­je­na­li­ma i tri­je­na­li­ma (Kra­kov, Lju­blja­na, Var­na, To­ki­jo, Se­ul). Ovaj naš iz­bor fo­ku­si­ra pet umjet­ni­ka sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je i oni se ubra­ja­ju me­đu zna­čaj­ne auto­re po­put Al­fre­da Hr­dlič­ke, Ge­or­ga Aj­sle­ra, Fri­ca Mar­tin­ca, Ru­dol­fa Še­ne­val­da... Iza­bra­li smo gra­fi­ča­re ko­ji ni­ka­da ni­su dje­lo­va­li kao gru­pa, ali ko­ji su na ne­ki na­čin po­ve­za­ni sa Sr­bi­jom ili biv­šom Ju­go­sla­vi­jom, sa srp­skom umjet­no­šću i slo­ven­skom kul­tu­rom.

Me­đu­tim, u cje­li­ni oni for­mi­ra­ju sna­žan umjet­nič­ki pra­vac u okvi­ru ko­ga su se uvjer­lji­ve estet­ske ide­je i maj­stor­sko vla­da­nje za­na­tom spo­ji­li u jed­nu spe­ci­fič­nu austrij­sku umjet­nič­ku for­mu: pri­ča­nje pri­ča za sto­lom u go­sti­o­ni­ci, sli­ke dra­ma­tič­nih si­tu­a­ci­ja, ego­cen­trič­na di­sku­si­ja o „Bo­gu i svi­je­tu“, ap­strakt­ne kom­po­zi­ci­je pu­ne ba­rok­nih ten­zi­ja i psi­ho­a­na­li­tič­ki obo­je­ni ko­men­ta­ri či­ne ključ­ne ele­men­te austrij­ske umjet­no­sti.

Flo­ren­ti­na Pa­ko­sta je po­zna­ta kao po­bor­nik fe­mi­ni­stič­ke umjet­no­sti u Austri­ji, a ra­di­la je i na se­ri­ji „tro­boj­nih sli­ka” kao ko­men­tar na evrop­sku i svjet­sku po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju 1989. go­di­ne. Hajn­rih Ho­jer je bo­ra­vio u ma­na­sti­ru Hi­lan­dar gde je re­kon­stru­i­sao i štam­pao sta­re ba­kro­re­ze i dje­la du­bo­ke štam­pe, a He­re­vig Cens ta­ko­đe če­sto obi­ta­va na Ato­su, pa je te­ma­ti­ka nje­go­vih ra­do­va ne­ri­jet­ko in­spi­ri­sa­na mo­ti­vi­ma iz sve­to­gor­skih ma­na­sti­ra. Dra­go Pre­log i Ro­bert Ha­mer­štil po­ri­je­klom su sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je. Pre­log je ro­đen u Ce­lju, Slo­ve­ni­ji, a Ha­mer­štil u Vr­šcu u ko­me je 2010. go­di­ne i otvo­ren mu­zej po­sve­ćen ovom umjet­ni­ku.

(Izvor:Dan)