Ljudi se žale da im to nedostaje, a stručnjaci otkrivaju da nedostatak fizičkog kontakta i bliskosti može dovesti do depresije, teskobe, stresa, a dugoročno i izbjegavanja emotivnog vezivanja za drugu osobu.

Naučnici sa Univerziteta u Arizoni napravili su istraživanje kojim su htjeli  da otkriju zašto neki ljudi imaju veću, a neki manju potrebu za fizičkim kontaktom id a li to ima veze sa genetikom, piše Mind Body Green.

Prema rezultatima koje su objavili u časopisu “Communication Monographs” kod 45 odsto žena izražavanje emocija povezano je sa genima, dok je kod njih 55 odsto povezano sa odgojem. Kod muškaraca to nije slučaj, kod njih je to povezano sa uticajem medija i intimnim odnosima, otkrio je profesor Kori Flojd.

U istraživanju je učestvovalo 464 parova blizanaca, pola jednojajčanih, pola dvojajčanih, a pretpostavljalo se da će, ako geni imaju uticaja, jednojajčani blizanci imati više slične rezultate.

Pretpostavka se pokazala tačnom, ženski parovi blizanaca davali su vrlo slične, gotovo iste, odgovore na postavljena pitanja kojima se dolazilo do rezultata.

Flojd tvrdi da ljudi koji imaju veću potrebu za dodirivanjem i grljenjem, mogu zaista u ovom period da osjete “glad za dodirom”, a to može da ostaviti dugotrajne posledice.

"Na isti  način nas glad u trbuhu podsjeća da nam treba hrana, tako nam i glad koju osjećamo na koži ukazuje na to da nam nedostaje dodir", kaže profesor i dodaje na koji način možete sebi da pomognete:

“Ako imate kućne ljubimce, pomoć vam je pred očima. Maženje sa njima olakšaće ove teške trenutke”.  Ukoliko ipak osetite u uznemirenost možete je ublažiti pritiskanjem palca u dlan suprotne ruke, otkrio je profesor Flojd.