SZO navodi da se koronavirus prvenstveno širi sa osobe na osobu i to kapljičnim putem, iz nosa i usta zaražene osobe prilikom kijanja, kašljanja ili govora.

U otvorenom pismu SZO, 239 naučnika iz 32 zemlje iznijelo je dokaze koji pokazuju da manje čestice mogu da zaraze ljude. Oni planiraju da svoje pismo objave u naučnom časopisu sledeće nedjelje.

Čak i u svojoj najnovijoj ispravci o koronavirusu, SZO navodi da je prenos virusa putem vazduhom moguć samo nakon medicinskih postupaka koji proizvode aerosoli ili kapljice manje od pet mikrona i da u tim situacijama ispravna ventilacija i N95 maske mogu da pomognu.  

Svejedno je da li se koronavirus prenosi većim česticama nakon kijanja ili manjim česticama koje nastaju disanjem, koronavirus se prenosi vazduhom i može da zarazi ljude kada ga udahnu, navode naučnici.  

Međutim, SZO navodi da dokazi o takvom prenosu virusa, odnosno o prenosu putem vazduha nisu uvjerljivi.  

"U poslednjim mjesecima nekoliko puta smo istakli da smatramo da je moguća transmisija vazduhom, ali za to ne postoje čvrsti dokazi", rekla je Benedeta Alegranci, direktorka programa za prevenciju i kontrolu infekcija pri SZO, dodajući da se o tome vode rasprave.

Početkom aprila, grupa od 36 stručnjaka za kvalitet vazduha i aerosoli pozvala je SZO da uzmu u obzir rastuće dokaze o prenošenju koronavirusa putem vazduha. Agencija je brzo reagovala i pozvala dr Lidiju Moravsku, vođu grupe i dugogodišnjeg SZO konsultanta.

Dr Moravska i drugi ukazali su na nekoliko slučajeva koji ukazuju na prenos virusa putem vazduha, posebno u slabo provjetrenim i prepunim zatvorenim prostorima.

Rekli su da je SZO.pravio vještačku razliku između aerosola i većih kapljica, iako zaraženi ljudi proizvode i jedno i drugo.

„Znamo od 1946. godine da se kašljanjem i razgovorom stvaraju aerosoli“, rekla je dr Linzi Mar, stručnjak za prenošenje virusa putem vazduha iz "Virginia Tech".

Naučnici nisu uspjeli da uzgajaju koronavirus iz aerosola u laboratoriji. Ali to ne znači da aerosoli nisu zarazne, rekla je dr Mar i dodala:

"Većina uzoraka u tim eksperimentima potiče iz bolničkih soba sa dobrim protokom vazduha koji bi razblažio nivo virusa".

U većini objekata, kako je rekla, "protok vazduha je obično mnogo niži, omogućavajući nakupljanje virusa u vazduhu što predstavlja veći rizik."

Dr Mar i drugi stručnjaci rekli su da je koronavirus bio najinfektivniji kada su ljudi bili u dugotrajnom kontaktu posebno u zatvorenim prostorima, jedni blizu drugih, to je ono što naučnici zovu prenos zaraze sitnim česticama (aerosolom).

New York Times