Analiza, koju je uradio Direktorat za odnose sa vjerskim zajednicama Ministarstva za ljudska i manjinska prava sa Nacionalnim operativnim timom za prevenciju i suzbijanje radikalizacije i nasilnog ekstremizma, otkrila je da "srednjoškolska populacija nije dovoljno upoznata sa višedimenzionalnim aspektima nasilnog ekstremizma i terorizma".

Tačnije, na pitanje da li smatraju da su dovoljno informisano o nasilnom ekstremizmu 69 odsto odgovorilo je da su djelimično upoznati sa ovom tematikom, 19 odsto je u potpunosti informisano, dok je 12 odsto đaka kazalo da nije uopšte.

Preporučuje se uvođenje etike kao posebnog predmeta u obrazovni sistem kako bi mladi ljudi bili ne samo edukovani već i formirani na univerzalnim etičkim principima

Pored toga, čak 74 odsto učenika ocijenilo je da u njihovim obrazovnim programima nema dovoljno sadržaja posvećenih destruktivnom i agresivnom ponašanju, odnosno nasilnom ekstremizmu i terorizmu, dok 26 odsto ispitanika smatra da ima.

“Postoji veliki prostor za edukaciju u oblasti nasilnog ekstremizma. Treba uvesti sadržaje u okviru predmeta humanističkih i društvenih nauka kako bi se unaprijedio obrazovni nivo, utemeljen na moralnim i etičkim vrijednostima čime bi se suzbijale negativne prakse i nasilje kao instrument za rješavanje političkih i društvenih problema. Preporučuje se uvođenje etike kao posebnog predmeta u obrazovni sistem kako bi mladi ljudi bili ne samo edukovani već i formirani na univerzalnim etičkim principima”, istaknuto je u istraživanju, piše Pobjeda.

Đaci smatraju da su u obrazovnom programu, kako je pokazala anketa, ključni predmeti za vaspitanje na principima humanističkih vrijednosti, pored ostalih, sociologija (36 odsto), psihologija (22 odsto), građansko obrazovanje (šest odsto), filozofija (četiri odsto), etika (četiri odsto) i istorija (tri odsto).

Važnim smatraju obrazovanje i poznavanje drugih kultura, njihovih vrijednosti i simbola preduslov za bolje razumijevanje i prihvatanje različitosti (63 odsto ispitanika). Izuzetno važnim ovo smatra njih 29 odsto, dok je to nevažno za osam odsto đaka.

Na pitanje da li u medijskim izvještavanjima prepoznaju govor mržnje čak 70 odsto đaka odgovorilo je potvrdno, dok 30 odsto nije saglasno sa tim stavom.

Odgovarajući na pitanje kako ocjenjuju ulogu medija u pogledu izvještavanja o nasilju i destruktivnim oblicima ponašanja 43 odsto đaka ocijenilo je da je ono dobro, dok istovjetan procenat smatra da je ono loše. Da je medijsko izvještavanje o nasilju i destruktivnim oblicima ponašanja veoma dobro smatra 14 odsto ispitanika.

“U medijima i obrazovnom sistemu potrebno je napraviti promjene u pogledu kvaliteta informacija kako bi se uticalo na promjenu svijesti i nove obrasce ponašanja. Obrazovanje i znanje jesu temeljna poluga za osnaživanje građanske države, vladavinu prava i poštovanje ideje ljudskih prava”,  istaknuto je u izvještaju.

Na pitanje koliko porodično vaspitanje utiče na formiranje moralnih i vrijednosnih stavova 65 odsto učenika odgovorilo je da u potpunosti utiče, 31 odsto smatra da djelimično utiče, dok je četiri odsto ispitanika kazalo da – uopšte ne utiče.

Na pitanje šta je po njihovom mišljenju uzrok pojave nasilnog ekstremizma i terorizma 15 odsto odgovorilo je da je to mržnja vjerske prirode, 12 odsto da je uzrok kućno vaspitanje (nevaspitanje), stereotipi i predrasude uzrok su za sedam odsto ispitanika, siromaštvo i neobrazovanje za po šest odsto, nacionalizam za četiri odsto, pogrešna ideologija, politika, sredina (društvo), te smanjena uloga medija i obrazovnog sistema po tri odsto đaka..

Odgovarajući na pitanje smatraju li da su vrijednosti građanske države optimalan okvir za sprečavanje različitih oblika nasilja 59 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, a 41 odsto odrično

Odgovarajući na pitanje da li znaju za neke konkretne slučajeve vezano za nasilni ekstremizam i terorizam 61 odsto odgovorilo je potvrdno, dok je 39 odsto učenika zaokružilo u anketi da ne zna.

Na pitanje da li poznaju nekog u njihovoj sredini ko zastupa ekstremne političke, nacionalne i vjerske ideje 35 odsto učenika kazalo je da zna, dok je 65 odsto odgovorilo odrično.

Da radikalni stavovi mogu biti uvod za nasilničku praksu djelimično smatra 28 odsto đaka, djelimično to smatra tačnim 57 odsto njih, dok 15 odsto nije saglasno.

Odgovarajući na pitanje smatraju li da su vrijednosti građanske države optimalan okvir za sprečavanje različitih oblika nasilja 59 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, a 41 odsto odrično.

Na pitanje smatraju li da predrasude i stereotipi utiču na negativne stavove prema različitim vjerskim, nacionalnim i kulturnim identitetima 79 odsto đaka odgovorilo je potvrdno, dok saglasno nije njih 21 odsto.

Đaci mahom smatraju da su vjerske institucije uključene u promociju humanističkih vrijednosti i sprečavanju različitih oblika fanatizma i destrukcije (u potpunosti 19 odsto, djelimično 61 odsto, dok uopšte nije saglasno 20 odsto njih).

Smatraju i da je uloga političkih partija u kreiranju društvenog ambijenta koji se suprotstavlja različitim oblicima nasilja važna (46 odsto, dok 32 odsto učenika smatra da je to izuzetno važno, a 22 odsto njih smatra da je ta uloga nevažna).

Odgovarajući na pitanje da li na društvenim mrežama prepoznaju govor mržnje 88 odsto ispitanika odgovorilo je sa "da", dok je 12 odsto zaokružilo "ne".

Na pitanje da li se uključuju u diskusije na internetu ukoliko uoče raspirivanje i podsticanje ekstremnih stavova 56 odsto đaka odgovorilo je da to ne čini, 31 odsto ponekad, dok se 13 odsto đaka uključuje u ovakve diskusije.

Da postoji jasna razlika između prihvatanja određenih stavova, uvjerenja i fanatizma smatra 62 odsto, dok 38 odsto ne misli da je to tako.

Odgovarajući na pitanje smatraju li da su siromaštvo i društvena marginalizacija jedan od razloga za učešće u aktivnostima vezanim za ekstremizam i terorizam 69 odsto đaka odgovorilo je "da", a 31 odsto "ne".

Važno za poboljšanje dosadašnje prakse u suzbijanju nasilnog ekstremizma je pojačana uloga obrazovnog sistema (18 odsto), edukacija (18 odsto), uloga Ministarstva za ljudska i manjinska prava (14 odsto), saradnja između MUP-a i socijalnih ustanova (13 odsto), pojačana uloga medija (12 odsto), radionice (devet odsto), ankete (sedam odsto), tribine (pet odsto), priručnici (četiri odsto)...