Prema ranijim laboratorijskim istraživanjima, koronavirus na novčanicama i staklu preživljava dva do tri dana, a oko šest dana na plastici i nerđajućem čeliku.  

Ali nova studija australijskih stručnjaka pokazala je "veliku otpornost" virusa koji na glatkim površinama poput ekrana  mobilnih telefona, plastike i na novčanicama može da preživi i do 28 dana na temperaturi od 20 stepeni Celzijusa, što je otprilike sobna temperatura. Virus koji izaziva grip u istim okolnostima može da preživi 17 dana.  

Na 30 stepeni stopa preživljavanja koronavirusa pada na 7 dana, a na 40 stepeni samo 24 sata, tvrde australijski naučnici. Eksperimenti su izvedeni u mraku jer je ranije dokazano da ultraljubičasti zraci ubijaju virus.  

Na poroznim površinama, poput pamučnih tkanina, virus je u laboratorijskim uslovima uspio da preživi kraće, tačnije do 14 dana na najnižoj temperaturi i manje od 16 sati na najvišoj temperaturi.  

U poređenju sa prethodnim studijama, koje su pokazale da koronavirus može da preživi do četiri dana na neporoznim površinama, ovo vrijeme je "znatno duže", napisali su naučnici u članku objavljenom u stručnom časopisu "Journal of Medical Virology".  

Trevor Dru, direktor australijskog Centra za prevenciju bolesti objasnio je da je studija sprovedena tako što su uzorci virusa ostavljeni da se osuše na različitim materijalima prije nego što su testirani "vrlo osjetljivom" metodom, koja je omogućila otkriće tragova živog virusa sposobnog da zarazi ćelijske kulture.  

On  je istakao da "to ne znači da bi pronađena količina virusa mogla nekoga da zarazi", ali je istovremeno upozorio da bi, ako je osoba "neoprezna, pa je rukom dotakla pomenute materijale ili predmete, eventualno “liznula” prst i zatim dodirnula oči ili nos, mogla da se zarazi i nakon više od dvije nedelje od njihove kontaminacije".   

Dru je objasnio da je istraživanje sprovedeno sa fiksnom količinom virusa u laboratorijskim uslovima, a ona verovatno odgovara količini virusa na vrhuncu infekcije. Istakao je takođe da nije bilo ultraljubičastog zračenja koje ubija viruse.  

Iz CSIRO-a podsećaju da se virus uglavnom širi putem vazduha i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumio njegov način prenosa putem površina.  

Dru je istakao da je glavna poruka naučnika i dalje ista - "virus se širi kada se nalazite blizu nekoga ko ga "izbacuje" iz usta i nosa i da zaražene osobe koje virus šire vazduhom, kapljično, mnogo zaraznije od kontaminiranih površina".    

"Ali rezultati naše studije ipak mogu da pomognu pri objašnjenju zašto se, čak i kad više nema potvrđenih zaraženih osoba, epidemija ponovno razbukta i onda kad se smatra da je neka država bez virusa", rekao je Dru.

HINA