Kučan, najuticajniji političar u Sloveniji u drugoj polovini osamdesetih, smatra da je nemoguće svaliti krivicu samo na jednu republiku, jer je svaka tražila svoj način izlaska iz krize.

„Mi smo našli naš način“, navodi Kučan u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Kad je Jugoslavija stvorena, Slovenci su sigurno vidjeli u njoj svoju zemlju i imali dovoljno razloga da žive u njoj sa drugim narodima, kaže Kučan u razgovoru povodom 30. godišnjice proglašenja nezavisnosti Slovenije i početka intervencije Jugoslovenske narodne armije, 25. jun 1991. godine.

„Međutim, kad su se promijenili uslovi u svetu i unutar Jugoslavije, onda onakva kakva je bila – nije mogla biti shvaćena kao država u kojoj se štite nacionalni interesi Slovenije“, ističe on.

Prema njegovim riječima, diskusije da su Slovenci ušli u Jugoslaviju „sa figom u džepu“ nisu tačne.

„Ali, istina je da se ta država pretvorila vrlo brzo u nešto drugo, da su izneverena očekivanja“, rekao je Kučan.

Za bivšeg predsjednika Srbije i Jugoslavije Miloševića Kučan kaže da je bio čovjek koji je „insistirao na svojim stavovima“.

„Ako opet kažem malo uprošćeno, više je volio govoriti nego slušati – i u tome je bio problem“, rekao je prvi predsjednik nezavisne Slovenije.

Kučan kaže i da je Milošević bio „pragmatični političar koji nije imao program“, dok je Memorandum Srpske akademije nauka i umjetnosti predstavljao neku vrstu programa koji je postavljao interes Srbije u Jugoslaviji kao dominantan.

„S jedne strane pragmatični političar koji nije imao program i, istovremeno, intelektualni proizvod koji nije bio sposoban za akcije. To se onda spojilo i tu je bio čovek sposoban za akcije u cilju ostvarivanja tog programa“, rekao je.

Pošto nije bilo dovoljno spremnosti da se primenjuje ustavni sistem Jugoslavije, onda je to samo po sebi dovelo do logičnog raspada koji je bio neminovan, smatra Kučan.

„Opet se vraćam tome, državne zajednice stvorene u nekim posebnim istorijskim uslovima moraju biti spremne da u trenutku kada se ti istorijski uslovi mijenjaju ponovo potvrde racio svog zajedničkog življenja“, kazao je on.

Non-pejper očito postoji, opasno govoriti o prekrajanju granica

Upitan o navodnom non-pejperu slovenačkog premijera Janeza Janše, bivši predsjednik Slovenije kaže da takav dokument „očito postoji“.

„Sada se ispostavilo da se zna u Briselu ko je njegov autor, kao i sadržaj, ali ne žele da to otkriju zbog njegovog pogubnog efekta po međunarodne odnose“, rekao je on.

Kučan smatra da Slovenija ne može imati drugačiji stav od onoga sa kojim je pošla u proces svog državnog osamostaljenja – da sve republike imaju pravo na svoje države i da se raspad Jugoslavije okonča unutar postojećih granica.

„Dakle, nikakvo prekrajanje granica ne dolazi u obzir“, kazao je.

„Bilo bi najbolje da se arhivira taj takozvani non-pejper i okonča diskusija oko toga. Znači da se prihvati stav u Evropi kakva je danas da diskusija o promjeni granica nije dozvoljena“, dodao je on.

Upitan o tome što se „odugovlači“ prijem zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, Kučan kaže da se ne radi o odugovlačenju nego o o tome da EU nije spremna da se angažuje u tim zemljama kako bi one uz podršku evropskih institucija bile u stanju da što brže ispuni uslove za prijem.

„Te zemlje same po sebi nemaju dovoljno snage da to urade. U EU ne postoji dovoljno odlučnosti da im pomogne da te države, s jedne strane, ne bi ulazile u evropski blok sa svojim neriješenim problemima, a sa druge, stalno bile u nekakvoj čekaonici ispred vrata koja se očito ne otvaraju“, rekao je on.

Bivši predsjednik Slovenije prisjeća se kada je na Evropskom forumu na Bledu prije tri ili četiri godine bio tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić.

„Na glavnom panelu se govorilo o tome koliko se EU umorila od proširenja, a on je rekao tada, ako se sjećam, doslovno ovako: ‘Gospodo, slušam ja vas kako se EU umorila od proširenja, a mi smo se umorili od čekanja’“, navodi Kučan.

„Dakle, tu onda treba tražiti istinu i naći izlaz“, dodaje on.

Radio Slobodna Evropa