„Nikada nismo poslovali tako dobro“, hvali se Johim Veber, direktor lanca „Princ roštilja“ (Grillfurst) iz Bad Hersfelda u centralnoj Njemačkoj. Ima i objašnjenje: „Pandemija! To smo primijetili još prošle godine kada se promet udvostručio. Ljudi su kod kuće i ulažu u baštu i dvorište, a roštilj je neizbježan“, dodaje Veber.

Brojke govore same za sebe: promet je prošle godine skočio sa 30 na 70 miliona eura. U svojim ekspoziturama širom zemlje, „Princ roštilja“ otvorio je 40 novih radnih mjesta. Povećanje prometa pomalo je iznenađujuće, s obzirom na to da je pandemija uništila neke dodatne izvore prihoda, poput kurseva roštiljanja, koji su veoma važni za sticanje novog kruga kupaca.

Roštilj kao statusni simbol

Institut za istraživanje tržišta (GFK) ocjenjuje da je 2020. godina bila finansijski najuspješnija za industriju roštilja. Kad već ne putuju na odmor, ljudi rado troše na opremu za roštilj i umjesto klasičnih, jednostavnih roštilja na drvo i ugalj, sve više kupuju skupe roštilje na gas, sa dodatnim skupim dodacima, poput komora za dimljenje. Postoje i roštilji kojima se može upravljati na daljinu, putem pametnog telefona. U mnogim njemačkim baštama i dvorištima nikle su prave kuhinje pod vedrim nebom.

Danijel Šelhos iz Kelna, iz firme „Santos gril“, takođe potvrđuje brz rast prometa prošle godine, ali i trend da se kupuje sve skuplja oprema. I on za to ima i objašnjenje: „Nekada je statusni simbol muškaraca bio automobil. U eri klimatskih promjena, to se promijenilo“.

Istovremeno, primetan je trend obnavljanja opreme na svakih nekoliko godina, sličan onome koji nekada bio kod automobila. „Ljudi su nekada kupovali roštilj koji im je služio godinama. Sada se na svakih nekoliko godina kupuju veći i jači uređaji“, ističe Šelhos.

Najnoviji trend – roštilji na gas sa zonama u kojima temperature dosežu 800 stepeni, za karamelizaciju odreska. „Vrijeme kada su se ljudi zadovoljavali kobasicama sa roštilja je iza nas“, tvrdi Šelhos.

Mnoge firme su profitirale od tog trenda, ali najpoznatija je svakako američka firma „Veber“. Šefica predstavništva te firme za Njemačku, Andrea Štrajn, potvrđuje nevjerovatan porast koji je pandemija donijela industriji: „Više vremena provedenog kod kuće znači i više kuvanja kod kuće. A roštiljanje – to je i druženje u bašti ili parku“.

Logistički problemi

Ipak, kao i mnoge druge branše, i industrija roštilja se bori s logističkim problemima koje je donijela pandemija. S obzirom na to da se velika većina roštilja proizvodi u Kini, mnogi brendovi bore se sa problemom nedostatka transportnog prostora u kontejnerima.

Menadžeri kažu da je ranije jedna pošiljka bila dovoljna za nekoliko nedjelja prodaje. Danas ona „plane“ za nekoliko dana. Trenutno polovina asortimana nije dostupna odmah, pa kupci moraju da sačekaju nekoliko nedjelja. Samo još da se vrijeme u ovom varljivom ljetu u Njemačkoj već jednom ustali .