Tu tehnologiju koristi i hrvatska policija.

”To mi je ograničavanje slobode kretanja, u jednu ruku”, rekao je Davor Faget.

”Onaj to se boji kamera on nema časne namjere, ja se ne bojim”, kazao je Vladimir Jurišić.

Samo u Zagrebu – više ih je 450. U stvarnosti, uspjeh identifikacije zavisi od ugla pod kojim kamere snimaju, ima li osoba kapu, kakav je kvalitet snimke i slično. Pri analizi kontura lica za identifikaciju su najvažnije oči, obrve, vrh nosa i usne.

Tako se identitet osobe može odrediti već na osnovi jednog dijela lica, a uspješnost identifikacije veća je od 90 posto. U sistem se mogu ubaciti sve snimke, pa i one s mobilnog teefona.

”Jednom kada vas računar stavi u neku bazu, dakle identifikuje vaše lice i kaže ovo je Marko Rakar – on je trajno u toj bazi. Dakle, ja se više ne mogu prošetati gradom a da mene desetine ili hiljade kamera koje se po gradu nalaze neće prepoznat. Ja se dakle ne mogu slobodno kretati gradom, moje kretanje je mapirano”, rekao je IT stručnjak Marko Rakar.

Zastupnici Evropskog parlamenta glasali su za potpunu zabranu korištenja takvog nadzora.

”Kao što smo imali situacija zloupotrebe, recimo pri prisluškivanju građana, političara, tako se i ovdje može uz jednog maštovitog pojedinca, koji je spreman ovakve podatke uzeti i obraditi, ko zna što sve s njima može učiniti”, kazala je Biljana Borzan, zastupnica u Evropskom parlamentu.

Biometrijski nadzor već se duže vrijeme nalazi na udaru aktivista koji se zalažu za ljudska prava, jer krši jedno od temeljnih – pravo ljudi na privatnost, prenosi Buka.

”Ne smije se koristiti vještačka inteligencija u predviđanju ili predikciji nekog mogućeg, budućeg, potencijalnog kriminalnog ponašanja”, rekao je Ivan Novosel, programski direktor Kuće ljudskih prava Zagreb.

Stoga zastupnici u Evropskom parlamentu traže trajnu zabranu automatskog prepoznavanja lica u javnim prostorima, jer se građani smiju nadzirati samo kada su osumnjičeni za zločine.