„Bojeva municija se ne smije koristiti na filmskom setu i to je prvi propust koji je uočen na ovom snimanju“, istakla je Simonović.

Simonović je sarađivala sa domaćim i inostranim produkcijama na više filmskih i televizijskih projekata i kaže da je procedura u vezi sa upotrebom oružja precizna i detaljna.

„U proceduri snimanja jednog projekta, prva i osnovna stvar na koju se stavlja akcenat su bezbjednosna pravila od kojih se ne smije odstupati. Unošenje bojevog metka na set nije dozvoljeno, ni u kakvom slučaju. Ukoliko je, zbog krupnog kadra, potrebno snimiti bojev metak, koristi se invertna municija koja izgleda kao bojeva, ali je iz nje izvađeno punjenje“, objašnjava ona.

Na pitanje da li bi Boldvin mogao da snosi odgovornost za ubistvo direktorke fotografije i ranjavanje režisera, Simonović kaže da je odgovornost na najmanje četiri člana filmske ekipe.

„Rekvizitera, oružara, pomoćnika reditelja, samog glumca, pa i pripadnika obezbjeđenja koji je peti na toj listi odgovornih. Ovo nije greška samo jednog čovjeka“, ističe Simonović.

Upitana o bezbjednosnim uslovima i upotrebom oružja u domaćim produkcijama, Simonović je ocijenila da su procedure „nešto blaže“ u odnosnu na one koje vladaju u inostranim.

„Prvo se kaže da će biti unijet pištolj na scenu, pa se pokazuje da je cijev, šaržer, prazan. Ako u sceni imamo opaljivanje metka, pokazuje se maneverska municija koja se stavlja u šaržer i kaže se koliko će biti opaljenja. Potom se svi sklone iza kamere, a ekipi se kaže da stave čepove u uši. Tek onda se pristupa snimanju scene“, objašnjava Simonović.

U tom smislu, dodaje ona, manevarska municije može biti opasna, ali ne i smrtonosna.

„Lažni meci su opasni ako se snima ispod dozvoljene razdaljine koja je 20 metara, može da se desi da se dio čaure odlomi ili dio koji prekriva čauru, ali u tom slučaju može biti izazvana samo opekotina“, rekla je Simonović.

N1