Kako piše Dojče vele, ambasada Moldavije u Pekingu nedavno je predstavila 20 projekata u ovoj postsovjetskoj republici za potencijalne kineske investicije.

"Sa ukupnom vrijednošću od milijardu dolara (880 miliona eura), moldavski ambasador u Pekingu, Dumitru Bragis, rekao je kineskim zvaničnicima da su ključni sektori koji se mogu pojaviti medicina, farmacija, IT, transport, vinogradarstvo i poljoprivreda. Bragis je oduševljen što je njegova zemlja mjesto sa povoljnim poreskim sistemom i slobodnim ekonomskim zonama, industrijskim zonama i IT parkovima", piše njemački medij. 

Navodi se kako posmatrači sugerišu da je relativan nedostatak održivog regulatornog režima i široko rasprostranjena korupcija ono što je privlačnije kineskim kompanijama i vlastima koje žele da uspostave nova uporišta u blizini tržišta Evropske unije i diverzifikuju se od zavisnosti od Afrike u pogledu sirovina.

"Neki i vjeruju da bi pozivanje kineskih investicija moglo da optereti bivšu sovjetsku republiku dugovima, jer bi se novac za projekte finansirao kreditima kineskih banaka. Ne može se zanemariti primjer Crne Gore. Zemlja sada kaže da joj je potrebna pomoć EU da otplati kineski zajam od milijardu dolara za projekat puta", ukazuje Dojče vele.

Dodaje se da je portparolka EU Ana Pisonero rekla da je Brisel zabrinut zbog „socijalno-ekonomskih i finansijskih efekata koje neke kineske investicije mogu imati“, kao i zbog rizika od ekonomskih neravnoteža i „zavisnosti od duga“.

"Kina drži oko jedne četvrtine ukupnog duga Crne Gore, koji je 2020. godine dostigao 103% BDP-a", ukazuje se u tekstu.