Naučnici su naglasili da, ako se potvrdi tačnost otkrića, svako smanjenje u procjeni opasnosti treba da se odmjeri naspram činjenice da se omikron širi mnogo brže od delte i da može da zaobilazi vakcine, pa bi veliki broj infekcija mogao da preplavi bolnice.

Ipak, dodaje se, nove studije objavljene u srijedu podržavaju ranija istraživanja koja ukazuju da omikron nije toliko razoran kao delta, rekao je profesor Manuel Askano sa univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, Tenesi.

„Umjereni optimizam je možda najbolji način da se gleda na stvar“, rekao je.

Analiza Kraljevskog koledža u Londonu pokazala je da osobe inficirane omikronom imaju 20 odsto manje šanse da će otići u bolnicu nego zaraženi deltom, a 40 odsto manje da će biti hospitalizovani na jednu noć ili duže.

U analize su ušli svi slučajevi kovida koji su potvrđeni PCR testom u Engleskoj u prvoj polovini decembra, kada je soj otkriven, a bilo je 56.000 slučajeva omikrona i 269.000 slučajeva delte.

U odvojenoj studiji u Škotskoj, naučnici Univerziteta Edinburg, kao i još neki eksperti, nagovijestili su da je rizik od hospitalizacije za 65 odsto manji od omikrona nego od delte.

Međutim, u toj studiji se naglašava da je od blizu 24.000 slučajeva u Škotskoj bilo uglavnom među mlađim osobama, između 20 i 39 godina, pa je samim tim i manja vjerovatnoća da će razviti teži oblik kovida.

„Ovo nacionalno istraživanje je jedno od prvih koje pokazuje da omikron daje manje šanse za hospitalizaciju od delte. Početni rezultati su ohrabrujući“, naveli su autori studije.

Otkrića još nisu pregledali ostali eksperti, što se smatra zlatnim standardom u naučnim istraživanjima.