Tokom intervjua, između ostalog, bilo je riječi i o Strategiji EBRD za period 2021-2026. godine, njenoj podršci unapređenju konkurentnosti, zelenoj tranziciji i razvoju regionalne saradnje.

Glasnik: Gospodine Zakaria, u čemu je značaj Strategije EBRD za Crnu Goru 2021-2026? Koji su njeni prioriteti i na osnovu čega su oni određeni?

R. Zakaria: Strategija Evropske banke za obnovu i razvoj za Crnu Goru je važan strateški dokument, koji uređuje poslovanje Banke u zemlji. Zasnovana je na detaljnoj dijagnostici za određenu zemlju i konsultacijama sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, a takođe razmatra i sve privredne sektore. 

U dokumentu su identifikovana tri ključna strateška prioriteta i postavljen okvir za rad Banke u zemlji za period 2021-2026.

1. Jačanje konkurentnosti privatnog sektora, kroz pružanje podrške u diversifikaciji privrede zemlje kako bi se smanjilo oslanjanje na sezonski turizam i unaprijedio poslovni ambijent. Banka će podržati kompanije, posebno mala i srednja preduzeća (MSP), kroz mjere koje promovišu jačanje kapaciteta, komercijalizaciju i unaprijeđeno upravljanje. Banka će takođe nastaviti da podržava: javno-privatni dijalog koji ima za cilj poboljšanje investicione klime u zemlji, jačanje kapaciteta institucija ekonomskog upravljanja uključujući regulatorni okvir relevantan za preduzeća, suzbijanje nepravilnosti jačanjem inspekcijske kontrole, ubrzavanje digitalizacije javnih usluga relevantnih za preduzeća, uključujući uspostavljanje digitalnih portala koji omogućavaju poslovanje.

Ove mjere uključuju direktno finansiranje, kratkoročnu likvidnost, prilagođene savjete i angažovanje na politikama. Banka se takođe zalaže za pružanje podrške segmentima, kojima podrška nije pružena u dovoljnoj mjeri kroz promociju rješenja za unapređenje vještina, veću finansijsku uključenost i jednak pristup mogućnostima.

2. Pružanje podrške Crnoj Gori u tranziciji na zelenu ekonomiju kako bi pomogli bržem prelasku Crne Gore na zelenu ekonomiju sa ciljem ispunjavanja njenih energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine. Na osnovu EBRD pristupa tranziciji na zelenu ekonomiju i ostvarenih dobrih rezultata, Evropska banka za obnovu i razvoj će kombinovati ulaganja u obnovljive izvore energije uz angažovanje na politikama za povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije i dekarbonizaciju energetskog sektora. Prioritet Banke je takođe pružanje podrške investicijama u energetsku efikasnost i cirkularnu ekonomiju; ovo uključuje ulaganje u niskokarbonsku i klimatski otpornu komunalnu infrastrukturu i srodne usluge, uključujući vodosnabdijevanje i tretiranje otpadnih voda, upravljanje otpadom i centralizovano grijanje.

3. Podsticanje povezanosti i integracije. Kroz tijesnu saradnju sa multilateralnim partnerima kao što je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), EBRD je u jedinstvenom položaju da unaprijedi integraciju Crne Gore sa regionalnim tržištima kroz razvoj prekograničnih transportnih i energetskih mreža, kao i preko "mekih digitalnih alata" za povezivanje koji imaju za cilj regionalnu ekonomsku integraciju kao što je Regionalni portal privrednih registara. EBRD takođe nastavlja da podržava inicijative za unapređenje pristupa informacijama i komunikacionim tehnologijama širom zemlje, uključujući i stanovništvo, kojem ove usluge nisu pružene u odgovarajućoj mjeri, tražeći opcije za razvoj širokopojasne infrastrukture, koja dopire do udaljenijih ruralnih područja.

Glasnik: Zbog čega je EBRD kao ključni prioritet postavio pomoć u diversifikaciji crnogorske ekonomije? Koja je vrijednost ove podrške i na koji način planirate da je implementirate?

R. Zakaria: Crna Gora je među 20 zemalja svijeta koje najviše zavise od turizma. Ovo čini ekonomiju posebno ranjivom na spoljašnje šokove, kao što smo vidjeli prošle godine kada je pandemija dovela do snažnog smanjenja privrednog rasta. Diversifikacija crnogorske privrede je ključni prioritet za Banku, jer bi povećala ekonomsku otpornost i pomogla da se benefiti ekonomskog razvoja prošire na više sektora i aktera na stabilniji i održiviji način. Ekonomska diversifikacija za Crnu Goru može imati nekoliko oblika.

Jedna mogućnost je da se turistička ponuda proširi izvan ljetnjeg primorskog turizma i uključi turizam orijentisan na prirodu, seoski, kulinarski, zdravstveni i sportski turizam. Ova alternativna turistička ponuda mogla bi privući interesovanje za centralne i sjeverne djelove zemlje koji su bogati kulturnim i prirodnim nasljeđem, te povećati atraktivnost zemlje i van glavne sezone. Ovo bi, zauzvrat, takođe pomoglo da se ublaže ekološki i socijalni rizici uzrokovani visokom koncentracijom turista u kratkom vremenskom periodu u jednom dijelu zemlje. 

Diversifikacija bi mogla da obuhvati i bliže veze između turizma i drugih sektora kao što je poljoprivreda, što bi promovisalo održive lance vrijednosti agrobiznisa. Istovremeno, važan preduslov za diversifikaciju turističke ponude je poboljšanje pristupa turističkim destinacijama i dalji razvoj odgovarajuće infrastrukture i ljudskih resursa, što želimo da podržimo u narednim godinama.

Glasnik: Evropska banka za obnovu i razvoj želi da pomogne tranziciju ka zelenoj i pravednoj ekonomiji. Recite nam više o tome i predstavite nam prioritete EBRD u ovoj oblasti.

R. Zakaria: Tranzicija zelene ekonomije je naš osnovni prioritet za povećanje konkurentnosti i otpornosti regiona. Zbog toga se, kao dio svoje petogodišnje zelene strategije, EBRD obavezala da će do 2025. godine izdvojiti najmanje 50% sredstava za zelene projekte i smanjiti emisije ugljen-dioksida za najmanje 25 miliona tona. Pored toga, EBRD se obavezala da će uskladiti sve svoje aktivnosti sa ciljevima Pariškog sporazuma do kraja 2022. godine, sa ciljem da ubrza dekarbonizaciju u svim svojim regionima, podržavajući ih da dostignu neto nultu emisiju do sredine vijeka.

U Crnoj Gori, EBRD je već aktivna u oblasti zelene ekonomije i od 2006. godine uložila je više od jedne trećine svojih ukupnih investicija u zelene projekte. Banka je takođe aktivna u podršci reformi politike kroz svoj Regionalni program energetske efikasnosti, pomažući izradu 13 politika proizvoda, transponovanjem Direktive EU o energetskoj efikasnosti (EED) i Direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD) u crnogorski regulatorni okvir.

U energetskom sektoru, fokusiramo se na ubrzavanje dekarbonizacije regiona kroz finansiranje obnovljivih izvora energije zajedno sa savjetodavnim uslugama za podršku implementaciji najboljih tržišnih praksi i ekoloških i društvenih standarda. Na primjer, EBRD je ponudila podršku Vladi da osmisli konkurentne aukcije specifične za određenu lokaciju, kao što je to urađeno u Srbiji i Albaniji.  

EBRD promoviše primjenu modernih zelenih tehnologija za smanjenje emisije ugljenika u svim privrednim sektorima. Banka je ove godine pokrenula kreditnu liniju u Crnoj Gori posvećenu energetskoj efikasnosti u stambenom sektoru, dopunjenu tehničkom podrškom i investicionim podsticajima – Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) – biće nam zadovoljstvo da ga ponudimo nekim lokalnim finansijskim institucijama kao i da uvedemo dodatne šeme finansiranja u cilju podrške opštinskom i stambenom sektoru. 

Konačno, zajedno sa državnim organima želimo da pružimo unapređenje performansi, pružanje usluga i održivost opštinske infrastrukture, kao što su unapređenje sistema vodosnabdijevanja i sakupljanja i tretmana otpadnih voda.

Glasnik: Iz Vlade je najavljeno da se tokom 2022. godine očekuje realizacija brojnih investicija i projekata iz oblasti zelene ekonomije, gdje bi im podrška EBRD-a bila jako značajna. Kako to komentarišete?

R. Zakaria: EBRD je posvećena podršci implementaciji zelenijih investicija u Crnoj Gori u javnom i privatnom sektoru. Radićemo sa Vladom na pružanju podrške aktivnostima, koje će pomoći ubrzanju dinamike ulaganja potrebnih za dekarbonizaciju privrede kroz angažovanje privatnog sektora i drugih sufinansijera, a posebno za razvoj projekata u oblasti obnovljivih izvora energije i relevantne kritične elektroenergetske infrastrukture. Razgovaramo o konkretnoj podršci projektima i tehničkoj pomoći sa svim uključenim zainteresovanim stranama kako bismo podstakli prenosnu mrežu i veća ulaganja u obnovljive izvore energije. Pored ozelenjavanja procesa snabdijevanja energijom, ključno je za EBRD da podrži investicije u održivu, niskokarbonsku i klimatski otpornu opštinsku infrastrukturu i srodne usluge, uključujući vodosnabdijevanje i tretiranje otpadnih voda, upravljanje otpadom i centralizovano grijanje.

Glasnik: Bitan dio Stategije odnosi se na želju EBRD da unaprijedi integraciju Crne Gore sa regionalnim tržištima. Molimo Vas, recite nam više o ovom prioritetu EBRD?

R. Zakaria: EBRD pruža dugogodišnju podršku regionalnoj integraciji na Zapadnom Balkanu. Proširenje prekograničnih infrastrukturnih projekata kao i unapređenje regionalne agende "meke povezanosti" je ključno u ovom segmentu. 

U tom smislu, cilj nam je da dalje razvijamo ključnu saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, koristeći komercijalna i, gdje je moguće, rješenja privatnog sektora, blisko sarađujući sa drugim multilateralnim donatorima i uzimajući u obzir suvereni prostor. Naše finansiranje će ići rame uz rame sa tehničkom podrškom sa ciljem unapređenja institucionalnih kapaciteta i angažovanja politika.

Takođe ćemo nastaviti da podržavamo inicijative za unapređenje pristupa informacionim i komunikacionim tehnologijama širom zemlje, uključujući i stanovništvo, kojem ove usluge nisu pružene u odgovarajućoj mjeri, rješenja za e-upravu, kao i uvođenje rješenja za pametne gradove u cilju poboljšanja efikasnosti i pouzdanosti urbane infrastrukture kroz angažovanje u okviru Programa za zelene gradove.

Relevantna tekuća inicijativa u tom smislu je uspostavljanje Regionalnog portala privrednih registara (BIFIDEKS), u okviru kojeg EBRD pruža podršku da se registri preduzeća sa Zapadnog Balkana pridruže regionalnom portalu koji sadrži detaljne informacije o preduzećima iz regiona. Centralni registar privrednih subjekata Crne Gore je dio ove inicijative.

Glasnik: S obzirom na to da se Strategija odnosi na period 2021-2026 godine, kakav je vremenski raspored aktivnosti na njenoj realizaciji? Da li su definisani ciljevi po godinama?

R. Zakaria: Vremenski okvir za realizaciju aktivnosti i ciljeva je narednih pet godina. Interno pratimo sprovođenje strategije na godišnjem nivou.

Glasnik: U kojoj mjeri Privredna komora može pomoći realizaciji ove Strategije? Koje su to zajedničke aktivnosti koje mogu doprinijeti da se ciljevi EBRD za ovaj period ostvare?

R. Zakaria: Kroz program EBRD Savjeti za mala preduzeća imamo odličnu saradnju sa Privrednom komorom Crne Gore, kao i drugim poslovnim udruženjima, kako bismo pružili savjetodavnu podršku i pristup znanju i iskustvu u sektoru MSP u Crnoj Gori. Privredna komora Crne Gore je prepoznata i kao ključni partner Sekretarijatu Savjeta za konkurentnost, uz podršku EBRD, čija je misija da doprinese unapređenju javno-privatnog dijaloga, jačanju konkurentnosti i unapređenju investicione klime i poslovnog ambijenta u Crnoj Gori.

U post-kovid periodu, naš cilj je da udružimo napore sa Komorom i podržimo segmente kojima je pružena nedovoljna podrška, kroz promociju rješenja za unapređenje vještina, veću finansijsku inkluziju, jednak pristup mogućnostima i digitalnu transformaciju u Crnoj Gori.

Glasnik: Početkom oktobra pokrenuli ste prvi regionalni program cirkularne ekonomije, koji se odnosi na Tursku i Zapadni Balkan. Da li možete podijeliti sa našim čitaocima više informacija o ovom programu, posebno u dijelu koji se odnosi na Crnu Goru?

R. Zakaria: Sa ciljem otklanjanja prepreka tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji, EBRD je pokrenula novi program "Regionalna inicijativa za cirkularnu ekonomiju", u Turskoj i na Zapadnom Balkanu.

Regionalna inicijativa za cirkularnu ekonomiju, koju podržava GEF, pružiće i tehničku podršku i podsticaje za investicije za podršku privatnom sektoru, posebno malim i srednjim preduzećima (MSP), da primijene inovativne i resursno efikasne tehnologije i usvoje cirkularne poslovne modele. Ovaj model će pomoći u otklanjanju sve većih pritisaka zbog povećanja stanovništva, ekonomskog rasta i neodrživog korišćenja resursa u zemljama poput Crne Gore. 

Novi program ima za cilj da unaprijedi upravljanje hemikalijama i otpadom i obezbijedi sigurnost snabdijevanja sirovinama, kao i da poveća konkurentnost, promoviše inovacije i podstakne ekonomski rast.