Na sastanku koji je organizovan, uoči šireg sastanka sa crnogorskim privrednicima koji će biti održan u junu, razgovarano je o modalitetima buduće saradnje i finansijske podrške privredi.

Izvršna direktorica IRF-a, Irena Radović, je iskazala zadovoljstvo povodom inicijative reprezentativne organizacije poslodavaca, za unapređenje saradnje i korišćenja kreditne podrške IRF-a.

U tom smislu, Radović je istakla da je IRF u prethodnom periodu postigao najbolji poslovni rezulat u posljednjih deset godina, te da se finansijska podrška isključivo realizuje na bazi kvaliteta investicionih projekata i ispunjenja kreditnih uslova, bez selektivnosti.

Ona je saopštila da je IRF u prethodnoj godini plasirano 210 miliona eura, te da IRF u svojoj ponudi ima 38 kreditnih linija od čega se najveći broj odnosi upravo na podršku preduzetnicima i mikro, malim i srednjim preduzećima. 

Radović je kazala da je IRF u prethodnom periodu obezbijedio dodatnih 230 miliona eura za privredu od međunarodnih kreditora, kao i da je poseban fokus podrške Fonda usmjeren na zelene i digitalne projekte, žensko preduzetništvo, te finansiranje projekata ranjivih grupa. 

„IRF nudi privredi kreditna sredstva po najpovoljnijim uslovima na finansijskom tržišu, a posebno smo usmjereni na početnike u biznisu, mlade preduzetnike kao i žene u biznisu, pa za ovu ciljnu grupu važe i najpovoljniji uslovi, sa kamatnim stopama od 0% - 2,5%“, istakla je Radović.

Ona je saopštila i da je u ovom kvartalu povećana tražanja za investicionim projektima, što predstavlja pozitivan signal u smislu oporavka privrede.

Predsjednik Unije poslodavaca, Predrag Mitrović, je pohvalio aktivnosti IRF-a na planu profesionalizacije institucije i obezbjeđenja dodatnih finansijskih sredstava. Mitrović je ukazao na važnost unapređenja saradnje između IRF-a i Unije poslodavaca, posebno apostrofirajući potrebu kreditiranja mikro, malog i srednjeg biznisa u cilju postpanedmijskog opravaka, sa fokusom na ranjive ciljne grupe, kao što su početnici, mladi i žene u biznisu.

On je istakao neophodnost redovnog dijaloga sa privredom u cilju boljeg razumijevanja potreba privrede, kao i korišćenja finansijskih programa IRF-a.

Na sastanku je ocijenjeno da je u narednom periodu neophodno definisati modalitete buduće saradnje, kao i prepoznati institucionalne barijere u dijelu unapređenja procedura, elektronskih usluga i digitalnih servisa, koji bi privredi, posebno malom i srednjem biznisu omugućili lakši pristup izvorima finanasiranja IRF-a.