Prema izvještaju u časopisu PLoS Pathogens, naučnici predvođeni Majklom Letkom, docentom na Paul G. Allen School for Global Health na Univerzitetu u Vašingtonu, pronašli su grupu koronavirusa sličnih virusu SARS-CoV-2, koji su prvobitno otkriveni 2020. godine kod slijepih miševa koji žive u Rusiji. Tada nisu mislili da virus, koji je nazvan Khosta-2, predstavlja prijetnju za ljude.

Međutim, kada je Letkov tim napravio pažljiviju analizu, otkrili su da virus može da zarazi ljudske ćelije u laboratoriji, što je prvi znak upozorenja da bi mogao postati moguća prijetnja za zdravlje. Srodan virus koji je takođe pronađen kod ruskih šišmiša, Khosta-1, nije mogao lako da uđe u ljudske ćelije, ali Khosta-2 je mogao. Khosta-2 se veže za isti protein, ACE2, koji SARS-CoV-2 koristi za prodiranje u ljudske ćelije.

“Receptori na ljudskim ćelijama način su na koji virusi ulaze u ćelije”, kaže Letko.

“Ako virus ne može da uđe kroz vrata, onda ne može da uđe ni u ćeliju, a teško je ustanoviti bilo koju vrstu infekcije”, dodao je.

Ipak, izgleda da Khosta-2 nema taj problem, jer se čini da lako inficira ljudske ćelije. Još više zabrinjava činjenica da, kada je Letko kombinovao serum ljudi koji su vakcinisani protiv kovida s Khostom-2, antitijela u serumu nisu neutralizovala virus. Ista stvar se dogodila kada su kombinovali virus Khosta-2 sa serumom ljudi koji su se oporavili od zaraze varijantom omikron.

“Ne želimo nikoga da plašimo i kažemo da je ovo virus koji je potpuno otporan na vakcine”, kaže Letko.

“Ali zabrinjava činjenica da u prirodi kruže virusi koji imaju ta svojstva – mogu se vezati za ljudske receptore i nisu toliko neutralizovani trenutnim odgovorima na vakcine”, dodao je, prenosi Time.

Dobra vijest je da Letkove studije pokazuju da, poput varijante omikron virusa SARS-CoV-2, izgleda da Khosta-2 nema gene koji bi sugerisali da bi mogao uzrokovati ozbiljne bolesti kod ljudi. Ali to bi se moglo promijeniti ako Khosta-2 počne šire da cirkuliše i meša se s genima iz SARS-CoV-2.

“Jedna od stvari oko koje smo zabrinuti je da se, kada srodni koronavirusi uđu u istu životinju i u iste ćelije, mogu rekombinirati i iz njih nastati novi virus”, kaže Letko.

“Zabrinjavajuće je da bi se SARS-CoV-2 mogao da se prelije nazad na životinje zaražene nečim poput virusa Khosta-2 i rekombinije i zarazi ljudske ćelije. One bi mogle da budu otporne na imunitet postignut vakcinom i takođe imati neke virulentnije činioce. Ko zna kakve su šanse za to, ali to bi se u teoriji moglo dogoditi tokom rekombinacije”, rekao je Letko.

To je važan podsetnik da su patogeni spremni i čekaju da pređu s bilo koje vrste životinja na ljude. I u mnogim slučajevima, kao i kod SARS-CoV-2, ti će mikrobi biti novi za ljude i stoga će naići na mali otpor u obliku imuniteta protiv njih.

“Ovi su virusi stvarno svuda rašireni i i dalje će predstavljati problem za ljude”, kaže Letko.

Nalazi dolaze kao izvještaj radne grupe Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) da se odugovlači kontinuirani odgovor na pandemiju covida-19 u obliku testiranja, vakcinisanja i liječenja. S nižim globalnim imunitetom na trenutni virus SARS-CoV-2, borba protiv svih novih patogena, uključujući nove koronaviruse poput Khosta-2, postaje teža. Prema poslednjim podacima koje je prikupio SZO, četvrtina ljudi širom svijeta još uvijek nije primila ni prvu dozu vakcine protiv kovida.

Izvor:N1