Riječ je o međunarodnom projektu “Jačanje kapaciteta i digitalnih kompetencija u biomedincskom obrazovanju kroz internacionalizaciju kod kuće”, koji je dobijen u prvom pozivu novog ciklusa Erasmus + projekata izgradnje kapaciteta u oblasti visokog obrazovanja (CBHE) za 2021-2027, kao jedan od 14 dobijenih projekata UCG. To je saopštila prodekanka za nastavu na ovom fakultetu prof. dr Aleksandra Božarić.

„Medicinski fakultet UCG je partner na projektu koji ima za cilj da unaprijedi obrazovanje i profesionalni i lični razvoj studenata biomedicinskih nauka, kao i nastavnika i administrativnog osoblja medicinskih fakulteta koji učestvuju u projektu“, kazala je Božarić.

Projekat će se realizovati u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji, dok će visokoškolske ustanove iz Belgije, Rumunije i Srbije imati savjetodavnu ulogu i prenijeti svoja iskustva i znanja.

„Kroz projekat će se formirati platforma za postizanje krajnjeg cilja, a to je internacionalizovani nastavni plan i program. Svaki medicinski fakultet, učesnik projekta, odabraće nekoliko programa koji će biti internacionalizovani u skladu sa standardima ECTS sistema. Osim toga, projektni konzorcijum će razviti i implementirati najmanje tri nova internacionalna virtuelna programa koji će biti iz oblasti: ishrane i bolesti, personalizovane medicine i digitalnog zdravlja, te zdrastvenog menadžmenta u krizi“, objasnila je Božarić.

Nastavni plan i program svakog predmeta će biti dizajniran u skladu sa savremenim principima i standardima, te zahtijevati interkulturalne i međunarodne kompetencije nastavnika i učenika.

„Koristiće se i neke od široko korišćenih, praktičnih, efikasnih i/ili inovativnih metodologija kao što je Kolaborativno onlajn međunarodno učenje (COIL), Transparentnost u učenju i podučavanju (TILT) i Sadržaj i integrisano učenje jezika (CLIL). Virtuelne međunarodne učionice će raditi na olakšavanju interkulturalne komunikacije, utičući na efikasnost i internacionalizaciju“, navodi Božarić.

Ona objašnjava da aktuelni studijski programi medicinskih fakulteta, učesnika projekta, imaju značajne sličnosti, ali i velike razlike u smislu formalne organizacije i u pogledu obrazovnog učinka, posebno u oblasti internacionalizacije.

“Zajednički BIOSINT okvir, u međunarodnom okruženju i međukulturnoj razmjeni, nudi jedinstvene mogućnosti i usklađenost sa lokalnim uslovima i zahtjevima, a s druge strane, i značajne mogućnosti za međunarodnu promociju vlastitih kapaciteta i dostignuća”, zaključila je Božarić.