Ljudi često kažu da je inflacija “pojela“ kredite. Marko Pahor, profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, rasvetljava tadašnja inflatorna dešavanja i odgovara na pitanje da li to može da se desi i danas?

Priča o jugoslovenskoj inflaciji počela je sedamdesetih godina prošlog vijeka, objašnjava Marko Pahor, redovni profesor i istraživač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.

“U to vrijeme, zbog obilja novca na svjetskim tržištima, otvorilo se tržište zajmova i za zemlje u razvoju i kreditno ograničene, uključujući i Jugoslaviju. U drugoj polovini 1970-ih spoljni dug Jugoslavije porastao je sa oko 5 na 20 milijardi dolara. Veliki dio ovog spoljnog duga je pretvoren u kredite stanovništvu“, podsjeća Pahor.

Inflacija je tih godina bila negdje između 20 i 25 odsto, što je mnogo više od današnjih 10 odsto. Osamdesetih godina, kako objašnjava profesor, počela je spirala inflacije. Godine 1982. godišnja inflacija je bila već 40 odsto, 1987. bila je 170, a 1989. već više od hiljadu odsto.

Bankarski krediti su odobravani uz fiksnu kamatu, što je značilo da neko ko je uzeo kredit od 10.000 eura realno duguje još hiljadu eura tek nakon isteka prve godine, objašnjava Pahor.

“Kamatne stope su bile fiksne, oko 25 odsto, tako da je inflacija zapravo ‘pojela’ dug“, dodaje sagovornik N1.“