Popa je kazala da Evropska komisija obezbjeđuje za svojih šest partnera sa Zapadnog Balkana paket energetske podrške od milijardu eura.

"U okviru tog plana, EU će u januaru 2023. obezbijediti bespovratna sredstva u iznosu od 30 miliona eura u korist građana Crne Gore. Osnovni cilj je da se ublaži uticaj visokih tržišnih cijena energije kako bi se zaštitila mala preduzeća i ugrožena domaćinstva", kazala je.

Razgovarali su i o potrebi da počne sa radom i funkcionalno “dan-unaprijed” tržište električne energije i uvezivanja sa susjednim tržištima, ubrzavanja prelaska na tržišne šeme podrške za obnovljivu energiju, te usvajanja zakona o bezbjednosti snabdijevanja naftnim derivatima i uspostavljanja organa za skladištenje obaveznih rezervi nafte. Sve su to, kaže Popa,  prioriteti koji su navedeni u godišnjem izvještaju o pristupanju Crne Gore i koji su ključni za energetsku bezbjednost zemlje u aktuelnom geopolitičkom kontekstu.

"Što se tiče saobraćaja, razgovarali smo o drumskim i željezničkim vezama. Dogovorili smo se da nastavimo kontakte između Evropske komisije i Crne Gore kako bismo osigurali oprezno korišćenje javnih finansijskih sredstava i puno poštovanje ekoloških i drugih standarda EU", kazala je.

Popa je ponovila i da Evropska unija sa zabrinutošću prati domaću političku situaciju i njen uticaj na reforme.

"Svi politički akteri treba da se koncentrišu na stvaranje konsenzusa i da se uzdrže od bilo kakvog djelovanja koje bi moglo dodatno produbiti institucionalnu krizu i potkopati demokratske institucije. Napredak Crne Gore u pristupanju EU zahtijeva od svih političkih aktera da podrže funkcionalnost pravosudnih i demokratskih institucija", zaključila je,