"Sistemski je nesporno da trenutne okolnosti diktiraju potrebu rješavanja ove situacije, ali se tada otvaraju druga sporna pitanja koja, kao i proglašenje konačnih rezultata, uopšte ne zavise od Skupštine opštine koja se bez razloga „raspušta“ po sili zakona",  istakao je Blažić.

To i iz razloga što, dodao je sagovornik Pobjede, već postoje pravna sredstva zaštite biračkog prava kod Državne izborne komisije, pa čak i Ustavnog suda, kao i mogućnost ovih organa da vraćaju na ponovni postupak, ako je bilo nezakonitosti u izbornom procesu.

" Tako da se otvara pitanje da li je rok dovoljan ili se istekom roka od 60 dana, a u fazi je još postupak zaštite biračkog prava kod viših organa, uopšte može raspustiti Skupština opštine, jer se ona može raspustiti inače ako Skupština ne vrši poslove samo iz svoje izvorne nadležnosti, a u izbornom postupku ona nema nikakvih nadležnosti, s obzirom da izborna komisija proglašava konačnost izbora",  naveo je Blažić.

Kazao je i da se otvaraju i druga pitanja koja se tiču pravnog statusa OIK-a kao lokalnih izbornih „organa“ za lokalne izbore i DIK-a kao državnog izbornog organa.

"DIK ne bi mogao, ustavno-pravno, biti drugostepeni organ OIK-u, u poslovima iz sopstvene nadležnosti lokalne samouprave, kao što su lokalni izbori, ali bi mogao biti za državne izbore, kada bi OIK po zakonu vršio samo delegirane državne poslove",  naglasio je Blažić.

Ukazao je i da ovo pitanje sistemski nije jednostavna stvar i upozorio da bi trebalo dobro razmisliti o svemu, uključujući i ustavnu autonomiju lokalne samouprave.