Sa druge strane, 49,2 odsto ispitanika ocijenilo je da mediji iz regiona nemaju uticaj na izbore i izborni rezultat.

Da mediji iz susjedstva utiču na izbore u najvećoj mjeri smatraju birači SD-a (75 odsto), SDP-a (62,5 odsto), DPS-a (55 odsto) i manjinskih partija.

Birači DF-a (64,2 odsto), URA-e (57,6 odsto), SNP-a (58,8 odsto) i Pokreta Evropa Sad (55,4 odsto) smatraju da se mediji iz regiona ne miješaju u izbore u Crnoj Gori, dok su birači Demokrata po ovom pitanju podijeljeni.

Istraživanje pokazuje da što građani imaju viši nivo obrazovanja to više smatraju da se mediji iz regiona miješaju u izbore, odnosno da niži nivo obrazovanja znači i veću sklonost da tvrde da mediji iz regiona ne utiču na izbore i njihov rezultat (među onima koji potvrdno odgovaraju na ovo pitanje je 60.1 odsto ispitanika sa visokim obrazovanjem, nasuprot njih 60 odsto sa osnovnim obrazovanjem koji smatraju da regionalni mediji nemaju uticaj).

Po mišljenju ispitanih građana/ki, glavni izvor dezinformacija su mediji iz Crne Gore (24,4 odsto), potom popularne stranice na društvenim mrežama (23,8 odsto), a na trećem mjestu su političari i političke partije (23 odsto).

"Na pitanje iz koje zemlje se najčešće šire dezinformacije u Crnoj Gori, najveći broj građana/ki (41,9 odsto) navodi Srbiju, slijede Crna Gora (35,3 odsto), Amerika (9,1 odsto), EU zemlje (8,9 odsto), dok najmanji broj građana/ki vidi Bosnu i Hercegovinu kao izvor dezinformacija koje se plasiraju u našoj zemlji (0,2 odsto)", navodi se u saopštenju koje potpisuje Jelena Jovanović, izvršna urednica portala Raskrinkavanje.me.

Pitali su građane/ke na koju temu se najčešće plasiraju dezinformacije, i više od polovine njih (52,1 odsto) je odgovorilo da je to politika, a njih 13,2 odsto navodi izbore. Teme koje su najmanje podložne plasiranju dezinformacije, po mišljenju ispitanih, su zdravstvo sa 3,3 odsto i nauka i obrazovanje sa 1,1 odsto.

"A na pitanje po koju oblast dezinformacije predstavljaju najveću opasnost, građani/ke navode povjerenje u javne institucije (33,3 odsto), zatim demokratiju u Crnoj Gori (31,2 odsto), povjerenje u političke partije (30,7 odsto)... Više od četvrtine građana/ki (26,8 odsto) smatra da dezinformacije predstavljaju najveću opasnost po ishod izbora u Crnoj Gori", navodi Jovanović.

Više od četvrtine građana/ki (28,6 odsto) smatra da se dezinformacije u Crnoj Gori šire u cilju destabilizacije države, dok je svaki peti anketirani odgovorio da je to u cilju političke i ekonomske dobiti. Dalje, nešto manje od petine (18,9 odsto) smatra da se dezinformacije šire u cilju zatupljivanja i zbunjivanja građana, ili u cilju širenja uticaja na donošenje odluka (18,1 odsto).

Istraživanje javnog mnjenja je sprovedeno u periodu od 6. do 16. februara, na uzorku od 1000 građana/ki, prenosi Antena M.